Poljoprivreda - Srbija

Subvencionisani krediti nepovoljniji nego dosad

Poljoprivrednici koji ove godine budu uzimali kredite za kupovinu mašina, nabavku semena ili druge potrebe, moraće da plaćaju znatno više rate nego prošle godine, pošto je država odlučila da kamate na subvencionisane poljoprivredne zajmove podigne sa pet na osam odsto.

S obzirom na to da je Vlada Srbije kao jedan od svojih prioriteta odredila razvoj poljoprivrede, ovakav potez deluje kontradiktorno, s obzirom na to da bi, naročito u slučaju loše godine, mnogi zemljoradnici mogli da se nađu u teškoj situaciji prilikom otplate kredita.

Međutim, Igor Momčilović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, kaže da ne očekuje pad tražnje za ovim kreditima, s obzirom na to da je „stopa inflacije u aprilu ove godine u odnosu na isti mesec prošle bila 14,7 odsto“.

- Eventualno padanje u docnju korisnika budućih kredita u korelaciji je sa mogućnostima servisiranja duga i zarađivačkom sposobnošću, pri čemu svaki potencijalni korisnik kredita treba da proceni svoje mogućnosti pri donošenju odluke o zaduživanju, dobrima koje kreditnim sredstvima nabavlja, kao i mogućnostima plasmana proizvoda - poručio je Momčilović.

U Ministarstvu poljoprivrede, međutim, ni juče ni prekjuče nisu mogli da pronađu podatke o tome koliko su subvencionisanih poljoprivrednih kredita odobrili prošle i tokom ove godine, kao ni to kolika je docnja u njihovoj otplati, uprkos tome što se radi o jednoj od najosnovnijih informacija.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, u kojem kažu da nemaju podatke o subvencionisanim zajmovima, već samo o čisto komercijalnim kreditima, građani su krajem aprila dugovali skoro 236 miliona evra po osnovu poljoprivrednih kredita, što je nešto manje nego mesec dana ranije kada je ovaj dug bio 242,4 miliona. Tokom aprila, ukupna docnja stanovništva, po osnovu svih kredita iznosila je 3,4 odsto i bila je nepromenjena u odnosu na mart, dok u Udruženju banaka nisu mogli da nam dostave podatke o docnji za poljoprivredne kredite.

S druge strane, u Agrobanci kažu da je normalno da svako povećanje kamatne stope utiče na smanjenje interesovanja za kreditima.

- Međutim, ako se ima u vidu činjenica da je predložena kamatna stopa od osam odsto znatno niža od prosečne kamate na dinarske plasmane na našem bankarskom tržištu, za očekivati je da će interesovanje poljoprivrednika za ovim kreditima biti i dalje značajno, pogotovo što je za stalni i stabilni razvoj poljoprivrede nužan kontinuitet u ulaganjima. Agrobanka je po Uredbi za 2010. godinu plasirala 76 miliona dinara za kratkoročno kreditiranje i svi krediti su dati građanima - kažu u ovoj banci, dodajući da je docnja kod kratkoročnih poljoprivrednih kredita „na relativno niskom nivou i kreće se oko šest odsto“.