Ove godine izvezena roba zaključno sa aprilom vredela je oko dve milijarde evra, što je porast od 32,5 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Rast izvoza je u maju malo usporio, ali je i dalje ohrabrujuće dobar. Najveće učešće u izvozu Srbije imala je Vojvodina (36,0 odsto), sledi region južne i istočne Srbije (22,3), beogradski region (21,7), pa region Šumadije i zapadne Srbije (19,9). Ako posmatramo pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Pitanje koje zasad ostaje bez pravog odgovora jeste možemo li taj tempo održati. Ekonomisti nedvosmisleno predlažu da jedna od izvoznih poluga bude poljoprivreda, jer potrošnja hrane u svetu mora da ima uzlaznu liniju. Danas smo, recimo, u Evropi poznati po izvozu malina, poslednjih godina smo vodeći svetski izvoznik tog proizvoda, a takođe smo u vrhu liste svetskih izvoznika suvih šljiva, kukuruza, šećera.
Ove godine izvezena roba zaključno sa aprilom vredela je oko dve milijarde evra, što je porast od 32,5 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Rast izvoza je u maju malo usporio, ali je i dalje ohrabrujuće dobar.
- Najveće učešće u izvozu Srbije imala je Vojvodina (36,0 odsto), sledi region južne i istočne Srbije (22,3), beogradski region (21,7), pa region Šumadije i zapadne Srbije (19,9). Ako posmatramo pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom - kaže Jasmina Crnomarković, šef grupe za statistiku spoljne trgovine.
Pitanje koje zasad ostaje bez pravog odgovora jeste možemo li taj tempo održati. Ekonomisti nedvosmisleno predlažu da jedna od izvoznih poluga bude poljoprivreda, jer potrošnja hrane u svetu mora da ima uzlaznu liniju. Danas smo, recimo, u Evropi poznati po izvozu malina, poslednjih godina smo vodeći svetski izvoznik tog proizvoda, a takođe smo u vrhu liste svetskih izvoznika suvih šljiva, kukuruza, šećera.
- Prava šansa Srbije leži u proizvodnji pre svega voća i povrća. Izvoz ovih kategorija ima mnogo manje ograničavajućih faktora od izvoza hrane životinjskog porekla, odnosno uslove za izvoz voća i povrća je mnogo lakše ispuniti - kaže magistar Dragan Pušara, navodeći primer da samo Rusija uveze 1,4 miliona tona jabučastog voća i da Srbija u tome učestvuje sa svega 2,1 odsto, iako smo prošle i ove godine utrostručili prodaju na tom tržištu.
Ukupno gledano, nama je neophodno mnogo više kapitalnih investicija uz istovremenu rehabilitaciju industrije, koja će biti u stanju da drži tehnološki korak sa svetom. Kompanije poput „Ju-Es stila“ ili „Fijata“ jesu ili će biti ogromna pokretačka snaga našeg izvoza, ali naša šansa jesu mali i srednji industrijski kapaciteti koji se brzo prilagođavaju zahtevima tržišta. Naravno, uprkos dobrim rezultatima, ima i činjenica koje brinu.
- U strukturi izvoza dominiraju proizvodi za reprodukciju. Za prva četiri meseca njihov izvoz je činio čak 70 odsto ukupnog izvoza robe iz Srbije - kaže magistar Mirjana Kovačević, navodeći podatke iz analize PKS.