U čačanskom kraju ove godine je ubrano nešto manje plodova šljiva nego što je uobičajeno, zbog temperaturnih kolebanja u julu i avgustu, ali je kvalitet bio iznad proseka. Letnje suvo i toplo vreme uticalo je da se poveća sadržaj šećera, što omogućava da se tržišni viškovi iskoriste za sušenje i pečenje rakije. Kvalitet šljivovice je odličan. Temperaturni šokovi, posebno tokom avgusta, naterali su voćke da odbace suvišne plodove, pa su oni koji su opstali obogaćeni sa više šećera i tako postali veoma pogodni za proizvodnju čuvene čačanske rakije, ali i za sušenje i kasniji povoljniji plasman na domaćem i stranom tržištu. Ovdašnje kazandžije, vlasnici uređaja za destilaciju, imaju pune ruke posla. Najveći deo ovogodišnjeg roda, posebno ranih sorti, završio je na ruskom tržištu. U čacanskom kraju je zasađeno više od 230.000 stabala ovog voća. Prosečna starost šljivika je oko 30 godina. Svetski poznate sorte stvorene u ovdašnjem Institutu za voćarstvo zauzimaju 36 odsto postojećih zasada šljive, 33 odsto je pod "stenlejom", a ostalo su autohtone sorte.
U čačanskom kraju ove godine je ubrano nešto manje plodova šljiva nego što je uobičajeno, zbog temperaturnih kolebanja u julu i avgustu, ali je kvalitet bio iznad proseka.
Letnje suvo i toplo vreme uticalo je da se poveća sadržaj šećera, što omogućava da se tržišni viškovi iskoriste za sušenje i pečenje rakije.
Stručnjak Instituta za voćarstvo u Čačku, magistar Branko Popović, ističe da je kvalitet šljivovice odličan.
On objašnjava da su temperaturni šokovi, posebno tokom avgusta, naterali voćke da odbace suvišne plodove, pa su oni koji su opstali obogaćeni sa više šećera i tako postali veoma pogodni za proizvodnju čuvene čačanske rakije, ali i za sušenje i kasniji povoljniji plasman na domaćem i stranom tržištu.
Ovdašnje kazandžije, vlasnici uređaja za destilaciju, imaju pune ruke posla. Jedan od njih, Mališa Pavlović, kaže da su mu oba kazana zauzeta za sledećih nekoliko nedelja.
Najveći deo ovogodišnjeg roda, posebno ranih sorti, završio je na ruskom tržištu.
U čacanskom kraju je zasađeno više od 230.000 stabala ovog voća. Prosečna starost šljivika je oko 30 godina.
Svetski poznate sorte stvorene u ovdašnjem Institutu za voćarstvo zauzimaju 36 odsto postojećih zasada šljive, 33 odsto je pod "stenlejom", a ostalo su autohtone sorte.
U toku je i berba jabuka. Procenjuje se da će, takođe zbog suše, rod biti umanjen za najmanje 20 odsto. Plodovi su nešto sitniji, a oni najkvalitetniji će i ove godine završiti na tržištu Rusije.
Jedan od većih proizvođača, Svetozar Popović iz Miokovaca, nada se da će otkupna cena, zbog manje ponude, biti dobra,možda i bolja nego prošle godine.
Za razliku od većine drugog voća, ubrane jabuke mogu i da pričekaju na kupce.
"Za sada se pominje otkupna cena od 35 do 45 dinara,dok se za opale plodove, pogodne za preradu, plaća sedam dinara. Berači za sat rada uzimaju od 130 do 150 dinara", izjavio je Popović.