Poljoprivreda - Srbija

U septembru plan za navodnjavanje Srbije

Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović izjavio je danas da će Direkcija za vode u septembru imati jasan plan za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta Srbije.

"U ovom trenutku samo 100.000 hektara obradive zemlje u Srbiji je pod regularnim režimom navodnjavanja, a tu se ne misli na korišćenje vodovoda, nelegalno korišćenje podzemnih voda koje su na maloj dubini", kazao je on novinarima.

Navodnjava se manje od 1,5 odsto

Petrović je kazao da će Ministarstvo poljoprivrede imati spreman plan za navodnjavanje miliona hektara.

"Kada se u septembru utvrde svi tehnički i važni elementi, moći će da se kaže koliko nam vremena i novca treba da bi se taj projekat počeo", rekao je on.

Petrović je kazao da je siguran da će Srbija obezbediti kapital da se taj projekat uradi, ističući da je važno da za tih milion hektara neće biti dodatnih investicija u odvodnjavanje.

"Kad budemo imali takav režim navodnjavanja, onda ćemo daleko manje zavisiti od loših vremenskih prilika", zaključio je Petrović.

U Srbiji ima 3,6 miliona hektara obradivih površina, a prema ocenama stručnjaka navodnjava se manje od 1,5 odsto. Navodnjavanje je važna agrotehnička mera, jer utiče na povećanje prinosa i stabilizaciju biljne proizvodnje.

Može da se navodnjava 1,6 miliona hektara

Rezultati istraživanja pokazuju da se, uprkos potencijalima, u Vojvodini navodnjavanje nedovoljno primenjuje i trenutno ima malu ulogu u razvoju ukupne poljoprivredne proizvodnje naše zemlje.

Ulaganjem u već postojeće sisteme za navodnjavanje, ali i izgradnjom novih, mogli bismo da imamo bolji prinos, povećamo proizvodnju poljoprivrednih kultura prve klase koje su izvozno orijentisane, ali i mogućnost dve žetve u toku godine.

Ipak za to je potrebno ulaganje u nove i rekonstrukcija već postojećih sistema za navodnjavanje, ali i uključivanje velikog broja ministarstava i fakulteta.

U međuvremenu, suočeni smo sa činjenicom da se trenutno samo dva odsto poljoprivrednog zemljišta navodnjava, čime smo i na poslednjem mestu u Evropi.

No, prema rečima profesora Poljoprivrednog fakulteta, Miće Škorića, potencijal je neuporedivo veći.

"To znači da samo iz sistema DTD može da se navodnjava 505 hiljada hektara. Iz vodorukava Dunava i Save može još oko 650 hiljada, znači milion i 600 hiljada hektara bi se moglo navodnjavati", kaže Škorić.

S druge strane, ako je sudeći prema vremenskim prilikama, naši uslovi sve više liče na mediteransku klimu sa čestim sušama. Samo u periodu poslednjih šest meseci palo je svega 60 do 80 odsto od proseka padavina, dok poslednja dva meseca nije palo ni 50 odsto od proseka.

"Kod nas je situacija takva da je navodnjavanje kod nas još uvek dopunska mera. Međutim ove promene klime govore da navodnjavanje treba da bude trajna mera", navodi Škorić.

Mnogi kanali za navodnjavanje u Vojvodini su zapušteni, puni industrijskog otpada, dok u nekima, zbog gustog rastinja, nema ni kapi vode.

S druge strane, razvijeni sistemi navodnjavanja mogli bi da omoguće i drugu setvu, te bi se površine praktično uvećale za 20 do 30 odsto, što se i ne čini tako malo s obzirom na sve veći globalni problem kada je u pitanju produkcija i cena hrane.