Poljoprivreda - Srbija

Veštačka kiša za većinu san!

Letnje žege su počele, pa bi većini useva, a pre svega povrću, odgovaralo da ima "na raspolaganju" više vlage.

To bi, naravno, poljoprivrednicima donelo i bolje prinose, a samim tim i veću zaradu. Nažalost, i pored toga što uslovi za postavljanje sistema za navodnjavanje u Srbiji postoje na gotovo 3,6 miliona hektara obradivih površina, ova prednost se, već dugi niz godina, ne koristi. Aktivni su, kako preciziraju stručnjaci, sistemi za navodnjavanje na samo 40.000 hektara, a to našu zemlju stavlja na poslednje mesto u Evropi.

Stevan Stanković, iz Pačira, nedaleko od Bačke Topole, bavi se povrtarstvom, na sedam hektara. Pre nekoliko godina investirao je i nabavio manji sistem za navodnjavanje.

- Stvari su od tada daleko lakše - kaže Stanković.

- Ne moram više da strepim od suše, ali, i dalje zavisim od cene povrća. Ako je cena niska, čak ni sa većim rodom, ne mogu da isplatim sve troškove, pa ni trošak goriva za pumpu koju sistem koristi...

Prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, objašnjava kako se mogućnosti da se oranice navodnjavaju, odgovorni u Srbiji sete samo kada počnu letnje suše. Već sa jesenjim kišama, ta mogućnost se zaboravi.

- Tužno je to što imamo oko 150.000 hektara na kojima su podignuti sistemi za navodnjavanje, a zbog slabog održavanja, u funkciji je tek manje od trećine - kaže Škorić.

- Koliko je meni poznato, u poslednjih 20 godina, nije bilo pravog ulaganja u sisteme za navodnjavanje. Imali smo, pre nekoliko godina, sporadična ulaganja u okolini Vrbasa, a takođe i u manje površine pod voćnjacima, a ta poljoprivredna dobra sada postižu odlične rezultate.

Poljoprivrednici, po selima, kada baš moraju, kako kaže Škorić, nabave po neki manji sistem za navodnjavanje, kojim mogu da pokriju dvadesetak hektara.

- Ovakva ulaganja dobro su došla, ali, i dalje nedostaje pravo, sistemsko rešenje koje bi dovelo do toga da se navodnjavane površine povećaju - upozorava Škorić.

- Postojali su, svojevremeno, planovi da se sagrade sistemi za navodnjavanje na 100.000 hektara, u roku od pet godina. Oni, nažalost, nisu ostvareni.

Kako objašnjava Škorić, pravo rešenje za ovaj problem, moglo bi da se nađe kroz veće državno angažovanje, odnosno, pravljenje adekvatne strategije razvoja, kao i obezbeđenje povoljnih kreditnih linija, za ove poslove.

- Poljoprivredni budžet, međutim, još uvek ne daje nadu da će se neke stvari po tom pitanju promeniti - kaže Škorić.

- Imali smo, istina, određene podsticaje za navodnjavanje, ali, pravi rezultati se, ipak, nisu videli.

Nema evidencije

Kada povrtari nabave male sisteme za navodnjavanje, za njih, najčešće, kopaju bunare na svom zemljištu, ili njihove pumpe smeštaju u kanale za navodnjavanje - ističe Škorić.

- Nema, međutim, nikakve evidencije o tome koliko takvih sistema ima, pa nije poznato ni koliko površina pokrivaju.