Srbija ima ogromne potencijale za razvoj pčelarstva, a med je jedini poljoprivredni proizvod koji nema problema sa plasmanom. U proteklih sedam godina, pčelarstvo je počelo da se tržišno prestrojava i prihvata uslove EU. U Srbiji je registrovano sedam izvoznih objekata za izvoz meda u EU. Danas u Srbiji ima oko 320.000 pčelinjih zajednica i preko 12.000 pčelara koji su članovi zvaničnih opštinskih pčelarskih udruženja. Tokom 2010. godine u Srbiji je proizvedeno 4.479 tona meda, a izvoz je imao vrednost od 7,6 miliona dolara, što je dva puta više nego 2009. godine. Proizvodnja meda u ovoj godini može da se udvostruči, ukoliko se nastavi sa podsticajem izvoza meda sa 20 posto i subvencijom matica i rojeva.
Srbija ima ogromne potencijale za razvoj pčelarstva, a med je jedini poljoprivredni proizvod koji nema problema sa plasmanom.
U proteklih sedam godina, pčelarstvo je počelo da se tržišno prestrojava i prihvata uslove EU. U Srbiji je registrovano sedam izvoznih objekata za izvoz meda u EU. Danas u Srbiji ima oko 320.000 pčelinjih zajednica i preko 12.000 pčelara koji su članovi zvaničnih opštinskih pčelarskih udruženja.
Tokom 2010. godine u Srbiji je proizvedeno 4.479 tona meda, a izvoz je imao vrednost od 7,6 miliona dolara, što je dva puta više nego 2009. godine. Proizvodnja meda u ovoj godini može da se udvostruči, ukoliko se nastavi sa podsticajem izvoza meda sa 20 posto i subvencijom matica i rojeva.
Oblast pčelarske proizvodnje u potpunosti je definisana Zakonom o stočarstvu iz 2009. godine, a prošle godine su doneta tri pravilnika. Uskoro bi trebalo da bude donesen još jedan pravilnik, i to o kvalitetu meda.
Tokom 2010. godine 17 miliona dinara je potrošeno za subvencionisanje pčelinjih matica, a za opremu i mehanizaciju do sada je isplaćeno 3,7 miliona dinara.