Poljoprivreda - Srbija

Za subvencije agro kredita 1,2 milijarde dinara

Model subvencionisanog kreditiranja za razvoj stočarske proizvodnje u Srbiji, za šta je iz budžeta predviđeno da se izdvoji 1,2 milijarde dinara, trebalo bi bude predstavljen tokom maja.

Plan je da država pokrije deo kamate i za kratkoročne i za dugoročne kredite, pre svega namenjene govedarskoj proizvodnji i proizvodnji svinja, odnosno proizvodnji i preradi mesa i mleka.

O tome predstavnici Ministarstva poljoprivrede i trgovine trenutno razgovaraju sa predstavnicima banaka.
Nakon dogovora predstavnika države sa bankama, predviđeno je da se obavi dodatna konsultacija sa vodećim proizvođačima, posle koje bi se donela uredba o uslovima davanja kredita.

Sagovornik Bete je naveo da bi u isto vreme trebalo da budu usvojene uredbe namenjene podršci razvoju poljoprivrede, među kojima i uredba o subvenciji u iznosu od 14.000 dinara po hektaru, koje će dobiti registrovana gazdinstva.

Prošle godine Ministarstvo poljoprivrede potpisalo je ugovore sa 20 banaka o kreditiranju poljoprivredene proizvodnje.

Država je sufinasirala kamate kod kratkoročnih kredita na period od tri, šest, devet i 12 meseci, a maksimalni iznos pozajmice bio je 900.000 dinara. Krediti su odobravani u dinarima, a efektivna kamatna stopa iznosila je pet odsto na godišnjem nivou.

Prošle godine prvi put je usvojen i dvogodišnji program dugoročnog kreditiranja.

Taj model je finansiranja dugoročnih kredita podrazumevao je da poljoprivrednicima poslovna banka odobrava 60 odsto kredita, a Ministarstvo poljoprivrede preostalih 40 procenata i to bez kamate, čime je efektivna kamatna stopa bila oko pet odsto.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, prošle godine je oko 11.500 poljoprivrednika preuzelo je kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše država u ukupnom iznosu od 76,8 miliona evra, što je za 40 odsto više nego u 2009. godini kada je iznos datih kratkoročnih i dugoročnih kredita iznosio 45,9 miliona evra.

Kako je precizirano, odobreno je 43,1 milion evra dugoročnih subvencionisanih kredita, što je skoro dvostruko više nego 2009, dok su poljoprivrednici uzeli 3,4 miliona evra kratkoročnih kredita, trećinu više nego godinu pre.