Poljoprivreda - Srbija

Zaboravljeno domaće

Srbija godišnje troši 150 miliona dolara na uvoz voća i povrća koje i sama može da proizvodi. Stručnjaci smatraju da bismo boljom organizacijom, uspostavljanjem čvršćih veza sa trgovcima, od proizvođača do hipermarketa, uštedeli znatna sredstva.

Iako izvozimo sve više poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, i dalje ih mnogo uvozimo. Prošle godine, za kupovinu voća i povrća izdvojeno je 285 miliona dolara, što je skoro za trećinu veći uvoz nego 2010. godine.

Moramo da uvozimo južno voće, kafu, morsku ribu, ali ne i toliko voća i povrća, koje uspeva i na tlu Srbije. Pre dve godine uvezli smo osam hiljada tona crnog luka, najviše iz Holandije.

Prošle godine za uvoz 25 hiljada tona paradajza dato je 18,5 miliona dolara. U toku 2010. godine uvezeno je voće i povrće u vrednosti od 218 miliona dolara, a prošle godine 67 miliona dolara više.

Agroekonomista Miladin Ševarlić kaže da država godišnje izdvaja oko 150 miliona dolara samo za ono voće i povrće koje bi moglo da proizvodi u Srbiji. "Zato je neophodno poboljšati mere agrarne politike, posebno njihove dugoročne efekte", kaže Ševarlić.

Sporazum Cefta, čiji je Srbija potpisnik, predviđa bescarinski režim za proizvode iz zemalja članica.

Iz okruženja najčešće uvozimo rano voće i povrće, a izvozimo žitarice, mlečne i mesne prerađevine. Uvoznici, u trci za većom zaradom, često kupuju i hranu koju naši zemljoradnici mogu da proizvedu u dovoljnim količinama, ali im cena nije uvek konkurentna.

Stručnjaci smatraju da bi boljom organizacijom, uspostavljanjem čvršćih veza sa trgovcima - od proizvođača do hipermarketa - uštedeli znatna sredstva.

Vesna Paraušić iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da je liberalizacija trgovne  neminovnost. "To jednostavno moramo prihvatiti i tražiti načine da se izgradi ta konkurentnost u okviru sadašnje podrške koja postoji za proizvođače", kaže Vesna Paraušić.

Da bi povećali proizvodnju ranog povrća u zatvorenom prostoru koje je neuporedivo rentabilnije od onog na njivama, zemljoradnici mogu da koriste trogodišnje kredite za podizanje plastenika i staklenika i nabavku potrebne opreme pod povoljnim uslovima, jer je godišnja kamata šest procenata.