Poljoprivreda - Srbija

Zahtevi, ali i davanja za srpsku poljoprivredu na putu u EU

Srpsku poljoprivredu u procesu pridruživanja EU očekuje ispunjavanje zahteva u budžetskom, institucionalnom i zakonodavnom smislu, ali i mogućnost da godišnje iz pretpristupnih fondova u proseku povuče i do 50 miliona evra.

Kako je Tanjugu izjavio pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović, po sticanju statusa kandidata i otpočinjanju pregovora za članstvo u EU veliki zahtevi "obojeni evropskim bojama" biće postavljeni ne samo pred srpski agrar, već i celokupnu ruralnu ekonomiju i oblast bezbednosti hrane.

On je naveo da će prvi zadatak biti postepeno uskladivanje domaćeg zakonodavstva sa zajedničkom agrarnom politikom EU i usvajanjem njenih mera.

Milovanović je objasnio da su direktne mere plaćanja koje primenjuje EU u određenom delu iste ili slične kao u našoj zemlji, dok veliki broj tih mera Srbija ne primenjuje iz više razloga, pre svega zbog tehničke neopremljenosti i drugačijih potreba od onih u pojednim zemljama Unije.

On je ukazao da kompatibilnost domaće i zajedničke evropske politike garantuje "adekvatno trošenje sredstava iz centralnog budžeta EU, koji ogromnu sumu troši na poljoprivredu i ruralnu ekonomiju" nakon što Srbija uđe u Uniju.

Paralelno sa tim, neophodna je izgradnja institucija, na prvom mestu Ministarstva poljoprivrede, kao nadležne, ali i svih drugih koje treba da pruže podršku razvoju poljoprivredno-prehrambenog kompleksa - savetodavnih službi, mreže za podrsku ruralnom razvoju i naučno-istraživačkih organizacija, rekao je Milovanović.

Govoreći o zakonodavstvu, on je objasnio da će ta oblast biti "zahtevna i naporna", budući da u EU na oblast poljoprivredno-prehrambene proizvodnje i bezbednosti hrane "odlazi preko 40 odsto ukupnih zakonskih akata".

Milovanović je naglasio da je Srbija već dosta učinila, s obzirom na to da je tokom 2009. i 2010. usvojen 31 zakon i više od 250 podzakonskih akata iz te oblasti, ali i istakao da je od usvajanja zakona još važnija njegova puna primena u praksi.

Jedan od usvojenih zakona jeste i onaj o poljoprivredi i ruralnom razvoju, na osnovu koga je 2009.osnovana Uprava za agrarna plaćanja, a koja će praktično biti "kanal transfera" sredstava iz pete komponente pretpristupnih fondova (IPARD) prema poljoprivrednicima i svim onima koji budu ispunjavali uslove konkursa, kazao je on.

Po iskustvima ostalih zemalja, procena je da bi poljoprivreda Srbije mogla prosečno da ima na raspolaganju do 50 miliona evra godišnje, a ta sredstva će u prvoj fazi biti usmerena u četiri namene - za podsticanje proizvodnje voća, povrća, mleka i mesa, ukazao je Milovanović.

On je napomenuo da je program IPARD namenjen ruralnom razvoju i u najvećoj meri se odnosi na investicionu podršku.

Govoreći o otvaranju srpskog tržišta, Milovanović je podsetio da je Srbija 1. januara 2009. počela sa primenom trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (S SP) i na taj način "zakoračila ka članstvu u EU i krenula u postepenu liberalizaciju domaćeg tržišta u oblasti poljoprivrede".

"Srbija će svoju prosečnu (carinsku) zaštitu koja je u tom trenutku iznosila oko 21 odsto u periodu trajanja sporazuma, odnosno do 2014. svesti na prosečno 3,2 odsto, što je sedam puta manje", kazao je on.

Milovanović je rekao da to svakako znači veću konkurenciju na domaćem tržištu i veći upliv robe iz inostranstva, zbog čega će prioritet u narednom periodu biti povećanje konkurentnosti srpskih proizvođača budući da "potrošači po pravilu i nisu suviše sentimentalna kategorija stanovništva".

On je precizirao da se ne radi samo o konkurentnosti u smislu cene i kvaliteta proizvoda, već i usklađenosti procesa proizvodnje, prerade i plasmana hrane sa standardima i pravilima na tržištu EU.

Tržišta Srbije i EU će praktično postati dva spojena suda bez barijera između, zbog čega je, pored podizanja konkuretnosti srpskih proizvođača, neophodno obezbediti i adekvatnu organizovanost poljoprivrednika u zadruge, asocijacije, udruženja, odnosno udruživanje u svim reprolancima u agraru, kazao je Milovanović.