Završena žetva pšenice, rekordni prinosi od 4,5 tona

Bez autora

Jul 25 2011

Žetva pšenice u Srbiji je završena, a prosečni prinosi su oko 4,5 tone po hektaru, što je rekord u poslednjih 20 godina. Ostalo je još nešto malo nepožnjevenih površina zbog tehničkih razloga, ali to neće bitno uticati na ukupan ovogodišnji rod pšenice za koji se procenjuje da će biti oko 2,2 miliona tona. Prinosi pšenice u Vojvodini su iznad 5,1 tona po hektaru, u Mačvi i Stigu su blizu pet tona, dok su u Južnoj Srbiji oko 4,5 tona. U poslednjih 20 godina ovo je rekordan prosečan prinos, a tome su najviše doprineli idealni vremenski uslovi, ali i bolja obrada zemljišta, primena mineralnih đubriva i zaštita, a bilo je i manje rasipanja u žetvi i transportu žita. Bila je i velika ponuda semenskog materijala, a to je omogućilo da se izaberu dobre, kvalitetne i visokoprinosne sorte. Kvalitet pšenice ovogodišnjeg roda u proseku je zadovoljavajući, a tokom skladištenja pšenice veća pažnja treba da se posveti sortiranju po kvalitetu, jer je to važno za izvoz i može za nekoliko dinara po kilogramu da poveća cenu.

Žetva pšenice u Srbiji je završena, a prosečni prinosi su oko 4,5 tone po hektaru, što je rekord u poslednjih 20 godina, izjavio je danas direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.

On je agenciji Beta kazao da je ostalo još nešto malo nepožnjevenih površina zbog tehničkih razloga, ali da to neće bitno uticati na ukupan ovogodišnji rod pšenice za koji se procenjuje da će biti oko 2,2 miliona tona.

Prema rečima Sakovića, prinosi pšenice u Vojvodini su iznad 5,1 tona po hektaru, u Mačvi i Stigu su blizu pet tona, dok su u Južnoj Srbiji oko 4,5 tona.

"U poslednjih 20 godina ovo je rekordan prosečan prinos, a tome su najviše doprineli idealni vremenski uslovi, ali i bolja obrada zemljišta, primena mineralnih đubriva i zaštita, a bilo je i manje rasipanja u žetvi i transportu žita", kazao je on.

Saković je dodao da je bila i velika ponuda semenskog materijala, a to je omogućilo da se izaberu dobre, kvalitetne i visokoprinosne sorte.

On je kazao i da je kvalitet pšenice ovogodišnjeg roda u proseku zadovoljavajući, naglašavajući da tokom skladištenja pšenice veća pažnja treba da se posveti sortiranju po kvalitetu, jer je to važno za izvoz i može za nekoliko dinara po kilogramu da poveća cenu.

Prema rečima direktora "Žita Srbije", godišnje potrebe Srbije za pšenicom su oko 1,6 miliona tona.

On je naveo da se očekuje da će se iz Srbije ove godine izvesti između 400.000 i 600.000 tona pšenice i to najviše u zemlje regiona CEFTA, pre svega u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju.

U Srbiji je prošle jeseni pšenica zasejana na oko 490.000 hektara, a prema procenama Ministarstva poljoprivrede u zalihama je krajem juna bilo 308.000 tona te žitarice.