Srbija tokom sušnih godina gubi blizu pola milijarde dolara zbog nedovoljnog navodnjavanja u poljoprivredi. Zbog toga Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu u saradnji s poljoprivrednim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu i Institutom "Tamiš" iz Pančeva uradio je analizu potreba za navodnjavanje u Srbiji koja će biti objavljena krajem godine. Stanje domaće poljoprivrede bi se popravilo ako bi proizvođači i država značajnije uložili u sisteme za navodnjavanje, jer bi to omogućilo povećanje prinosa i istovremeno oslobodilo navodnjavane površine za setvu drugih kultura. Jesenja setva u Srbiji zbog suše je bila toliko otežana da se "ostarela mehanizacija lomila pri setvi", ali je i pored takvih uslova pod pšenicom zasejano približno pola miliona hektara. U slučaju pogodnih klimatskih uslova, na proleće, sa dovoljno padavina, pšenica bi mogla da ima prinos koji bi mogao da nadomesti gubitak koji je nastao prilikom setve. U ovom trenutku teško je utvrditi da li će suša uticati na povećanje cena hrane, a naročito je nezahvalno prognozirati cene berzanskih roba kao što su pšenice i kukuruza.
Srbija tokom sušnih godina gubi blizu pola milijarde dolara zbog nedovoljnog navodnjavanja u poljoprivredi, izjavio je danas direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu Drago Cvijanović.
On je Radio-televiziji Srbije kazao da je zbog toga Institut u saradnji s poljoprivrednim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu i Institutom "Tamiš" iz Pančeva uradio analizu potreba za navodnjavanje u Srbiji koja će biti objavljena krajem godine.
Cvijanović smatra da bi se stanje domaće poljoprivrede popravilo ako bi proizvođači i država značajnije uložili u sisteme za navodnjavanje, jer bi to omogućilo povećanje prinosa i istovremeno oslobodilo navodnjavane površine za setvu drugih kultura.
Govoreći o trenutnoj situaciji, on je istakao da je jesenja setva u Srbiji zbog suše bila toliko otežana da se "ostarela mehanizacija lomila pri setvi", ali je dodao da je i pored takvih uslova pod pšenicom zasejano približno pola miliona hektara.
Cvijanović smatra da bi u slučaju pogodnih klimatskih uslova, na proleće, sa dovoljno padavina, pšenica mogla da ima prinos koji bi mogao da nadomesti gubitak koji je nastao prilikom setve.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku teško je utvrditi da li će suša uticati na povećanje cena hrane, a naročito je, kako je istakao, nezahvalno prognozirati cene berzanskih roba kao što su pšenice i kukuruza.
Prema podacima poljoprivrednih stručnjaka, u svetu se navodnjava nešto više od šestine obradivih površina, a u Srbiji manje od jednog procenta.
Sistemi za navodnjavanje u Srbiji pokrivaju oko 180.000 hektara obradivog zemljišta, ali se procenjuje da se trenutno navodnjava samo oko 30.000 hektara.
Smatra se da je razlog za tako nizak stepen iskorišćenosti irigacionih sistema nedovoljna opremljenost gazdinstava i nedostatak novca za održavanje uređaja i sistema za navodnjavanje.