Očekuje se da će u Srbiji ove jeseni pšenicom biti zasejano oko 450.000 hektara, što je uz normalan rod sasvim dovoljno za domaće potrebe, a preostaće i manje količine za izvoz. Svake godine u ovo vreme u našoj zemlji se licitira sa dosta niskim zasejanim površinama, a onda se ispostavi da redovno sejemo između 450.000 i 500.000 hektara, što će se desiti i ove godine. Trenutne vremenske prilike pogoduju ratarima te će svi oni koji nameravaju da poseju pšenicu, to moći i da učine. Cene pšenice su najstabilnije od cena svih poljoprivrednih proizvoda, te se već četiri meseca, od žetve naovamo, cena kilograma pšenice kreće između 17,5 dinara i 18 dinara. Za razliku od svetskog tržišta gde su cene bile u konstantnom padu, naše cene nisu padale i trenutno imamo skuplju pšenicu od drugih zemalja u okruženju. Na zadržavanje stabilnih cena hlebnog žita na tržištu Srbije uticalo je više faktora - Republička direkcija za robne rezerve u samoj žetvi otkupila je 100.000 tona pšenice, a u poslednja četiri meseca iz naše zemlje je izvezeno više od 250.000 tona pšenice i brašna.
Očekuje se da će u Srbiji ove jeseni pšenicom biti zasejano oko 450.000 hektara, što je uz normalan rod sasvim dovoljno za domaće potrebe, a preostaće i manje količine za izvoz, izjavio je danas Tanjugu direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
"Svake godine u ovo vreme u našoj zemlji se licitira sa dosta niskim zasejanim površinama, a onda se ispostavi da redovno sejemo između 450.000 i 500.000 hektara, što će se desiti i ove godine", kazao je on.
Saković je rekao da trenutne vremenske prilike pogoduju ratarima te će svi oni koji nameravaju da poseju pšenicu, to moći i da učine.
On je istakao i da su cene pšenice najstabilnije od cena svih poljoprivrednih proizvoda, te se već četiri meseca, od žetve naovamo, cena kilograma pšenice kreće između 17,5 dinara i 18 dinara.
"Za razliku od svetskog tržišta gde su cene bile u konstantnom padu, naše cene nisu padale i trenutno imamo skuplju pšenicu od drugih zemalja u okruženju", naglasio je Saković.
On je objasnio da je na zadržavanje stabilnih cena hlebnog žita na tržištu Srbije uticalo više faktora - Republička direkcija za robne rezerve u samoj žetvi otkupila je 100.000 tona pšenice, a u poslednja četiri meseca iz naše zemlje je izvezeno više od 250.000 tona pšenice i brašna.
Takođe, dobar deo repromaterijala za novu setvu nabavljen je u razmeni za pšenicu ovogodišnjeg roda, dodao je Saković.
"Sve je to sa tržišta na neki način pokupilo višak ponude, tako da se nije osetio pritisak na cene pšenice i one su ostale stabline", kazao je Saković.