Selo Radijevići na padinama Zlatara dobilo je ogledno polje na kome će poljoprivrednici pod nadzorom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu sejati heljdu, raž i speltu, gotovo zaboravljene sorte žita. Na tom polju će se lokalni poljoprivrednici učiti setvi bez upotrebe pesticida, a ogledno polje otvoriće mogućnost da ove, na tržištu sve traženije žitarice, u bliskoj budućnosti pronađu put i do potrošača van granica Srbije. Heljda je jedina je vrsta žitarica čija je intenzivna proizvodnja moguća u opštinama jugozapadnog dela Srbije sa surovom planinskom klimom. Njenim uzgajanjem na usitnjenim parcelama danas se bavi blizu 1.000 seoskih gazdinstava. Heljda, žitarica žutih cvetova, je u ovim krajevima i do sada uglavnom uzgajana bez upotrebe veštačkih đubriva i pesticida, ali kako lanac proizvodnje od njive do trpeze nije bio pod nadzorom stručnjaka, poljoprivrednici nisu mogli da dobiju zvaničnu potvrdu da se radi o organski proizvedenoj hrani. Ta činjenica je i opredelila stručnjake da ovaj kraj, u kome velike površine poljoprivrednog zemljišta još uvek nisu zagađene konvencionalnom proizvodnjom, izaberu za ogledno polje i promociju proizvodnje uz primenu deklarisanih semena, stajnjaka, krečnjaka i mineralnih đubriva.
Selo Radijevići na padinama Zlatara dobilo je ogledno polje na kome će poljoprivrednici pod nadzorom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu sejati heljdu, raž i speltu, gotovo zaboravljene sorte žita.
Na tom polju će se lokalni poljoprivrednici učiti setvi bez upotrebe pesticida, a ogledno polje otvoriće mogućnost da ove, na tržištu sve traženije žitarice, u bliskoj budućnosti pronađu put i do potrošača van granica Srbije, objavljeno je u reviji "Šume" koju izdaje javno preduzeće "Srbijašume".
Heljda je jedina je vrsta žitarica čija je intenzivna proizvodnja moguća u opštinama jugozapadnog dela Srbije sa surovom planinskom klimom.
Njenim uzgajanjem na usitnjenim parcelama danas se bavi blizu 1.000 seoskih gazdinstava.
Heljda, žitarica žutih cvetova, je u ovim krajevima i do sada uglavnom uzgajana bez upotrebe veštačkih đubriva i pesticida, ali kako lanac proizvodnje od njive do trpeze nije bio pod nadzorom stručnjaka, poljoprivrednici nisu mogli da dobiju zvaničnu potvrdu da se radi o organski proizvedenoj hrani.
Ta činjenica je i opredelila stručnjake da ovaj kraj, u kome velike površine poljoprivrednog zemljišta još uvek nisu zagađene konvencionalnom proizvodnjom, izaberu za ogledno polje i promociju proizvodnje uz primenu deklarisanih semena, stajnjaka, krečnjaka i mineralnih đubriva.
"Ogledno polje u Radijevićima biće mesto okupljanja zainteresovanih proizvođača iz ovog kraja, ali i ostalih opština zapadne Srbije, a ispitivanjima će biti obuhvaćene takozvane alternativne vrste žita, kao što su heljda, golozrni ječam, spelta i raž, koje izvanredno uspevaju u brdskim rejonima", izjavila je dr Snežana Oljača, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i rukovodilac projekta.
Oljača je ukazala da je gajenje ovih vrsta biljaka prilično zanemareno u Srbiji, a one su u svetu postale interesantne, jer se od njih dobija niz proizvoda.
"Velika prostranstva ovog dela Srbije, pre svega livade i nezagađeni tereni, odmah se mogu koristiti za organsku proizvodnju, bez gubljenja vremena na postepen prelazak sa konvencionalne poljoprivrede na sistem biljne prozvodnje na ekološkim osnovama", navela je Oljača.