Poljoprivreda - Srbija

„Žuta osa” izvisila za državne subvencije

U preduzeću „Flores“, porodičnoj firmi koja već tri decenije flašira najpoznatiju srpsku šljivovicu, čuvenu „žutu osu“, juče se nisu obradovali „čestitki“ iz Beograda.

U dopisu, prenatrpanom brojem odluka i datumima kad su donete, Ministarstvo poljoprivrede ih obaveštava da u fondu za podsticaj izvoza poljoprivrednih proizvoda više nema para. Zaključak je jasan: zahtev „Floresa“ se odbacuje, budući da su sredstva izdvojena za ovu namenu „utrošena na isplatu podsticaja podnosiocima ranije podnetih zahteva“.

U pitanju je sedmi zahtev „Floresa“ koji u Ministarstvu poljoprivrede nije dobio „zeleno svetlo“, s tim da je prethodnih šest ostalo bez ikakvog odgovora i obrazloženja. Za Miomira Pljakića, vlasnika i direktora „Floresa“, ovakav odnos države je nedopustiv, tim pre što su, kako kaže, sredstva namenjena podsticaju izvoza zagarantovana odlukom nadležnih državnih organa.

– U uredbama Ministarstva poljoprivrede nikad nije rečeno da su sredstva ograničena, već da će novac biti isplaćen svim izvoznicima poljoprivrednih proizvoda koji ispune uslove. Dokumentaciju da je roba izvezena i naplaćena uredno smo prosledili Narodnoj banci, a ona je, kako smo obavešteni, sva ta akta dostavila resornom ministarstvu. Prosto ne mogu da shvatim da se sada neko ovako poigrava sa nama. I to u trenutku kada je država jasno i glasno rekla da agrar i izvoz poljoprivrednih proizvoda treba da budu okosnica celokupnog privrednog razvoja zemlje – kaže Pljakić u izjavi za „Politiku“.

Iako se preduzeću po ovom osnovu duguje oko 700.000 dinara, naš sagovornik navodi da nije reč samo o novcu.

– Izgleda da država ima različite aršine. Vojvođanskim paorima je isplaćeno sve, a nama ništa. Znači li to da i mi u Šumadiji i drugim delovima Srbije treba da blokiramo puteve da bismo dobili ono što nam pripada – pita se vlasnik „Floresa“.

Firma „Flores“ izvozi 60 odsto svojih proizvoda. Uglavnom je to „žuta osa“, a u Australiji, SAD i EU svake godine se popije 70.000 flaša ove prirodne rakije od šljive. Iako je zastupljena u kartama pića najpoznatijih hotelskih lanaca širom sveta, izvozne subvencije za ovu vrstu proizvoda smanjuju se iz godine u godinu, kaže Pljakić:

– Ranije nam je vraćano 10 odsto od onoga što bismo zaradili izvozom rakije, poslednje dve godine subvencije su pale na pet odsto, a ove godine, kako nas obaveštava nadležno ministarstvo, od države ćemo dobiti nula dinara. Pitam se samo da li su isti dopis dobili i izvoznici voća, povrća, mlečnih prerađevina, mesa...

Izostanak garantovanih subvencija za izvoz, kako kaže vlasnik „Floresa“, samo je „kap u moru“ problema s kojima se suočavaju svi proizvođači prirodnih rakija u Srbiji.

– Treba li da podsećam da naša šljivovica nije zaštićena zakonom kao alkoholno piće sa geografskim poreklom. To je nedopustivo. Istovremeno, proizvođači prirodnih rakija u Srbiji su u podređenom položaju u odnosu na firme koje se bave proizvodnjom drugih alkoholnih pića. Pivo i vino mogu da se reklamiraju do mile volje, a nama je to zabranjeno. Neka mi neko kaže u kojoj je evropskoj zemlji takav propis na snazi – navodi Pljakić za naš list.

Šta sa rakijom koju su seljaci ispekli pre stupanja na snagu novog zakona, takođe se pita vlasnik „Floresa“, navodeći da ta firma ima 280 kooperanata u čijim je kazanima, kako kaže, ostalo više miliona litara prepečenice koja nije popisana i koja sada ne može da se stavi u promet.

– Rakija je ispečena pre novog zakona, što znači da je napravljena mimo propisa, bez licence, tehnologa i tehnologije. Da li to znači da sada sve te količine treba da se bace, budući da ne mogu da se koriste za dalju proizvodnju, ili država, možda, misli da seljaci treba sami da je popiju – kaže Pljakić.