Svijet - Srbija

Evropa plaća 1.000 kubika gasa 3.319 dolara

Gas za septembarsku isporuku ugovara se na TTF čvorištu u Holandiji po ceni od 3.319,5 dolara za hiljadu kubika, što je 321 evro po megavat-satu (MWh), po trenutnom kursa evra prema dolaru.

Ruska agencija dodaje da je na spot trgovanju u četvrtak cena gasa u Evropi takođe premašila 3.300 dolara za 1.000 kubika na Londonskoj berzi prvi put od početka marta, usled skoka cena ugovora na azijskim terminskim tržištima tečnog prirodnog gasa i očekivane obustave isporuka preko Severnog toka 1 od 31. avgusta do 2. septembra zbog remonta jedinog gasnog kompresorskog agregata koji je ostao u funkciji.

Štaviše, norveški ministar za naftu i energetiku rekao je danas da ta zemlja ne planira da smanji cene prirodnog gasa uvoznicima iz zemalja EU uprkos energetskoj krizi, napominje TASS.

Berzanska cena gasa u Evropi je 7. marta 2022. godine prvi put u istoriji dostigla nivo od skoro 3.900 dolara za hiljadu kubika. Gasprom ne isključuje mogućnost da će taj rekord biti oboren i da će se cena u Evropi na zimu popeti iznad 4.000 dolara.

Eksperti koje je anketirao TASS procenjuju da bi cene gasa mogle da skoče na rekordnih 5.000 dolara za 1.000 kubnih metara tokom zime u slučaju vrlo hladnog vremena i smanjenja zaliha u skladištima.

Putniković: Psihološka cene gasa na berzi od 3.200 dolara

Cene gasa u Evropi su ovih dana uzletele i premašile 3.200 dolara za 1.000 kubnih metara, što urednica Energije Balkana Jelica Putniković ocenjuje kao psihološku cena na berzi usled prepucavanja zapadnih zemalja i Rusije oko turbine za Severni tok 1, ali i najave redovnog remonta tog gasovoda.

Putnikovićeva je rekla Tanjugu da treba imati u vidu, kada je reč o Srbiji, da su to cene na berzi, a ne one za određene količine koje se ugovaraju.

Ona objašnjava da su te cene na berzi za gas po principu "danas za sutra" i da ih zemlje uglavnom koriste kada su im hitno potrebne dodatne količine, na primer, da se ne zaustavi proizvodnja u nekoj fabrici i slično.

Putnikovićeva ističe da je srpsko skladište Banatski dvor napunjeno gasom, kao i da se pune skladišta u Mađarskoj za potrebe Srbije.

"Ovo je psihološka cena na berzi. I dalje traju prepucavanja između Kanade i Rusije oko turbina za Severni tok 1. Takođe, Rusi su najavili redovni remont tog gasovoda početkom septembra, što je uzbrukalo javnost", navela je Putnikovićeva.

Istakla je da su mnogi političari u Evropi shvatili da je bila neodmerena ideja da se stopira puštanje Severnog toka 2, koji je završen i napunjen gasom, pošto je ostala samo papirološka procedura sertifikacije, kako bi mogao da počne da se koristi.

Podseća da je krenuo rat u Ukrajini i da je Evropa rešila da neće da koristi Severni tok 2.

"Čak su i Ukrajinci rekli da može da se poveća tranzit preko Ukrajine i da se aktivira gasovod Jamal - Evropa i povećaju količine gasa preko Turske i Bugarske. Ima puno političkih stvari i koliko god čitali vesti, ne možete da imate uvid u sve, šta je ko rekao, a sve to utiče na cenu na berzi. To je onaj efekat, da kada leptir zamahne krilima u Kini, u Americi poskupi gvožđe", kazala je Putnikovićeva.

Proizvođači peleta imaju imaju pune magacine i čekaju oktobar

Kaže da gasovod preko Mađarske, kojim smo nekad dobijali gas, pre puštanja Balkanskog toka, možemo da koristimo, kao u situacijama kada je bila havarija u Bugarskoj, pa je bio obustavljen dotok tim pravcem.

Kada je reč o nafti, ona je rekla da očekuje da posle 1. novembra neće poskupeti već pojeftiniti, kao i da Srbija neće imati problema sa gorivom.

"Stvorila se fama kako nećemo moći da uvozimo rusku naftu, pa neće biti goriva, što je nonsens. Ne mora ni da poskupi, nafta je bila pre mesec i po oko 120 dolara barel, sada se vrti oko 100. Pojeftinila je nafta između ostalog zato što, kada su Evropljani rekli da neće kupovati rusku naftu, Rusi su spustili cenu i prodaju Indiji, Kini i drugim velikim potrošačima, što povlači da na tržištu i drugi spuste cenu", objasnila je Putnikovićeva.

Rekla je da u Srbiji trenutno problem naduvana cena peleta i da su neki iskoristili priliku da poskupe i ogrevno drvo i pelet.

"Pravdaju se skupom strujom, a ako inspektori krenu da obilaze sve koji proizvode pelet i vide da imaju imaju pune magacine i čekaju da u oktobru bude cena mnogo veća nego što je realno da prodaju, onda će se to rešiti", kaže ona.

Država je dala cenu za privredu koja je mnogo niža od one na berzama i ako već imate takvu cenu, onda bi ih trebalo naterati da kupuju struju na tržištu, poručila je Putnikovićeva.