Svijet - Srbija

Evropske firme preko Turske zaobilaze sankcije Rusiji

„Evropske firme koriste Tursku kao most za poslovanje  sa Rusijom”, ističe Mustafa Gultepe iz Udruženja turskih  izvoznika (TIM), prenosi  istanbulski „Hurijet”.

Uprkos političkim igrama NATO-a i EU sa Moskvom računice privrednika se očigledno podudaraju: ruske firme preko Istanbula pokušavaju da dobijaju proizvode koje zbog sankcija više ne mogu direktno da uvoze iz Nemačke, Francuske i Italije. U tom zaobilaznom biznisu interes su očigledno našli i turski privrednici ali ne otkrivaju pojedinosti o posrednom poslovanju zapadnoevropskih i ruskih firmi.

Turska je postala glavni „prozor u svet” za Ruse koji avionima putuju na zapad Evrope jer su te zemlje zatvorile svoj vazdušni prostor za njihove direktne letove. To uveliko koriste i turske avio-kompanije koje sada iz Moskve i drugih ruskih mesta dnevno imaju po 85 letova. Avio-prevoznici  i ugostitelji u Istanbulu zadovoljno trljaju ruke: to je dovelo do naglog povećanja cena karata, smeštaja i drugih usluga. Većina Rusa, oko 85 odsto, turskim avionima odlazi u treće zemlje, dok 15 odsto letuje na obalama Anadolije.

Ankara nastavlja normalno da posluje sa Rusijom, iako je članica NATO-a. To je  još jednom  potvrdio nedavni susret predsednika Rusije Vladimira Putina i turskog predsednika Tajipa Erdogana u Sočiju. Bila je to prva poseta lidera jedne NATO zemlje Rusiji otkako je počeo sukob u Ukrajini. Delegacije dve zemlju su se u Sočiju, kako je zvanično potvrđeno, dogovorile o proširenju saradnje u mnogim oblastima. Usvojena je „mapa puta” u kojoj se predviđa dupliranje ukupne robne razmene – na sto milijardi dolara godišnje. Postignut je i dogovor o plaćanju u rubljama ruske nafte, korišćenju ruskih platnih kartica „mir” kao i o ubrzanju izgradnje prve nuklearne centrale u Turskoj koju Rusi podižu u Akuju, mestu na jugu Anadolije.

Približavanje Ankare i Moskve, koje je započelo 2017. godine posle kupovine ruskih raketa S-400, iznova izaziva podozrenje u zapadnoj Evropi. „Turska bi mogla da se suoči sa sankcijama ukoliko nastavi da pomaže Moskvi da se oslobodi od izolacije EU i NATO”, prenose istanbulski listovi pisanje „Fajnenšel tajmsa” i drugih  zapadnih medija koji se pozivaju na diplomatske izvore.

Posle susreta u Sočiju na Zapadu su ponovo oživele tvrdnje da Erdogan „okreće leđa NATO-u”. Turska od početka sukoba u Ukrajini vodi „izbalansiranu politiku” i održava odnose i sarađuje i sa Kijevom i sa Moskvom. Ona podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i osuđuje aneksiju Krima, ali nije uvela sankcije Rusiji jer bi to moglo da ugrozi njene nacionalne interese: snabdevanje ruskim   gasom, kao i ogromne  poslove u trgovini, građevinarstvu i  turizmu. Istovremeno Turska unapređuje saradnju sa Kijevom čak i u oblasti naoružanja: sada gradi  fabriku za proizvodnju dronova „bajraktar”. Uz posredovanje Ankare i Ujedinjenih nacija krajem prošlog meseca postignut je dogovor o izvozu  ukrajinskih žitarica koje su mesecima bile zarobljene u Odesi i drugim lukama.

Predsednik Erdogan očigledno ne želi na tome da se zaustavi. On pokušava da u Istanbul za isti sto dovede  Putina i ukrajinskog predsednika kako bi se našlo mirno rešenje krize.