Svijet - Srbija

Kako je Švajcarska pobedila inflaiju

Inflacija je ovde u 2022. dostigla nivo od 3,5 odsto, što je najviše u posljednjih 29 godina.

Iako je još uvek visoka prema švajcarskim standardima, znatno je ispod dvocifrene stopa drugih naprednih privreda, poput SAD-a (9,1 odsto), Ujedinjenog Kraljevstva (11,1 odsto) i evrozone (10,6 odsto).

"Mislim da to više osećaju u inostranstvu nego ovde u Švajcarskoj" rekao je prošlog meseca jedan kupac u Zürichu za CNBC. "Moja majka živi u Nemačkoj, u Berlinu, i uvek mi govori da je sve postalo tako skupo".

Švajcarska je jedna od najbogatijih zemalja sveta, s BDP-om po glavi stanovnika koji nadmašuje BDP drugih velikih privreda, poput SAD-a, Japana i Nemačke.

Takođe je dom nekima od najbogatijih građana sveta, s prosečnim bogatstvom od 696.604 dolara po odrasloj osobi — i visokim troškovima života.

Švajcarski gradovi Zürich i Ženeva držali su se među deset najskupljih svetskih gradova prošle godine, prema Economist Intelligence Unitu, iako je inflacija povećala troškove života u drugim skupim mestima, poput Singapura i New Yorka.

Kao rezultat toga, švajcarski građani generalno su manje pogođeni rastom cena, budući da imaju tendenciju da troše manji udeo svojih prihoda na osnovne potrepštine kao što su hrana i smeštaj, u odnosu na druge artikle.

"Budući da su ljudi u proseku prilično bogati, udeo hrane u ukupnom proračunu kućanstava nije tako velik kao možda u drugim zemljama", rekao je Tobias Straumann, profesor ekonomske istorije na Univerzitetu u Zürichu.

"Imamo i nejednakost, naravno. Ali, iz međunarodne perspektive, mislim da imamo vrlo dobro funkcioniranu socijalnu politiku", dodao je.

Drugi razlog za relativnu stabilnost cena u Švajcarskoj proizlazi iz jakog franka.

Valuta zemlje postojano je jačala, rastući u vrednosti da bi dosegla paritet prema evru 2022. Dok su mnoge valute pale u odnosu na aprecirajući američki dolar, švajcarski franak ostao je stabilan usred nestabilnosti u Evropi.

To je uglavnom zbog njegovog statusa valute "sigurnog utočišta" ili obrambenog sredstva. Švajcarski franak snažno je potpomognut velikim rezervama zlata, obveznicama i financijskom imovinom, što pomaže Švicarskoj narodnoj banci osigurati stabilnost valute tokom razdoblja volatilnosti.

To takođe koristi Švajcarskoj privredi, koja uvelike zavisi o međunarodnoj trgovini.

Svake godine Švajcarska uveze robu i usluge u vrednosti od oko 302 milijarde dolara, od čega većina dolazi iz susednih zemalja EU. Jači švajcarski franak daje efektivni popust na taj uvoz.

Švajcarska u međuvremenu izvozi gotovo jednakih 305 milijardi dolara godišnje — uglavnom sadržavajući robu i usluge veće vrednosti, kao što su satovi i lekovi, koji su manje osetljivi na fluktuacije cena nego što je to roba masovne proizvodnje s niskom maržom.

Švajcarska je takođe manje izložena nekim od spoljnih faktora koji su pogurali cene više 2022., kao što je ruski rat u Ukrajini.

S planinskom topografijom i više od 1.500 jezera, Švajcarska se manje oslanja na uvoz nafte i plina od nekih svojih evropskih suseda, a hidroelektrana igra važnu ulogu u zalihama energijom.

Švajcarski dobavljači energije takođe su većim delom u javnom vlasništvu, što znači da su manje izloženi ekstremnoj volatilnosti tržišta kroz financijske sigurnosne mreže, dok podležu strožim regulacijama cena.

Na kraju 2022. cene energije u Švajcarskoj porasle su po stopi od 16,2 odsto — ispod nivoa s kojima su se suočile velike zemlje poput Nemačke (25 odsto), Holandije (30 odsto), Ujedinjenog Kraljevstva (52,3 odsto) i Italije (64,7 odsto) ). Državni energetski regulator sada očekuje porast cijena za daljnjih 27 odsto u 2023., s prosečnim računom za energiju u domaćinstvu koji će premašiti 1.215 švajcarskih franaka (1.238 USD).