Svijet - Srbija

Kolike su prosečne plate u Nemačkoj i od čega to zavisi

To je 4.225 evra bruto mesečno uz satnicu od oko 26 evra bruto po satu.

Većina ljudi koji rade u sistemski relevantnim profesijama (negovateljice, vatrogasci, medicinske sestre) o takvim prosečnim primanjima može samo da sanja, piše magazin.

Prema istraživanju stepstone.de, zdravstveni radnici i negovateljice u Nemačkoj imaju samo prosečan godišnji prihod od 34.200 evra. S 40-satnom radnom nedeljom, što je retkost u ovim profesijama, to je samo 18 evra bruto po satu.

Koliki je prosečan prihod u Nemačkoj?

Gotovo je nemoguće govoriti o prosečnoj plati u Nemačkoj, budući da dohodak uveliko zavisi od savezne zemlje, delatnosti i pola. Na primer, lekar iz Minhena će zaraditi više od blagajnika iz Lajpciga.

Uticaj rodne razlike

Prema izveštaju stepstone.de iz marta 2022, žene u Nemačkoj još uvek imaju 18 odsto niži prosečni prihod od muškaraca.

Prosečna plaća po delatnostima

Zaposleni iz sektora osiguranja i finansija imaju najveću prosečnu platu u Nemačkoj od oko 5.762 evra bruto mesečno. Na donjem delu spektra su zaposleni u ugostiteljstvu s prosečnom mesečnom bruto plaćom od 2.461 evro.

Plata od istoka do zapada

Prema podacima Saveznog ureda za statistiku, zaposleni u istočnoj Nemačkoj u proseku godišnje zarade 12.200 evra bruto manje od svojih zapadnih suseda.

Postoji li srednja vrednost?

Svake godine Savezni ured za statistiku prikuplja prosečne plate svih zaposleniih penzionog osiguranja u Nemačkoj i iz toga izračunava prosečne prihode. Međutim, ovaj izračun samo je delimično smislen, jer se ovde računaju samo zaposleni s punim radnim vremenom – to se zove aritmetička sredina.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, prosečna plaća u Nemačkoj iznosila je 49.200 evra, a prosečna mesečna bruto plata iznosila je 4.100 evra. Poređenja radi, u 2022. će godišnje zaraditi 125 evra bruto više.

Kolika je "dobra" plata u Nemačkoj?

Kao i na pitanje o stvarnoj prosečnoj plati u Njemačkoj, na ovo pitanje može se odgovoriti samo u ograničenoj meri.

Uz velike razlike u troškovima života u zavisnosti od regiona i grada – Minhen se, na primer, ne može porediti s Kaselom – veliko su pitanje i lične potrebe.

Ima li radnik dece? Iznajmljuje li ili poseduje nekretninu? Ima li dugova? Svi ovi činioci moraju se uzeti u obzir kako bi se realno odgovorilo na pitanje.