Svijet - Srbija

Nemačka stagnira, Evrozoni preti recesija

Podseća se da je privredni rast Nemačke tokom proleća zamro, a da je u dugom kvartalu bruto društveni proizvod (BDP) u poređenju sa prva tri meseca ove godine ostao nepromenjen.

Reč je o proceni Saveznog zavoda za statistiku, prema kojoj su privredni razvoj zaustavili eksterni faktori.

"Teški okvirni uslovi za svetsku privredu sa dugotrajnom pandemijom korone, poremećenim lancima snabdevanja, rastućim cenama i ratom u Ukrajini - sve se to negativno odrazilo na razvoj konjunkture", citira javni servis ARD statističare iz Vizbadena.

ARD navodi i da su ekonomisti računali sa malim plusom od 0,1 procenta.

Sam početak godine je prošao "bolje nego što se mislilo", navodi ARD: "Statističari su korigovali poboljšanje BDP sa 0,2 na 0,8 odsto. Osim toga, u poređenju sa istim periodom prošle godine, BDP je bolji za 1,5 odsto. Prošle godine je domaća privreda mnogo jasnije osetila dejstvo trećeg talasa korone", prenosi javni servis.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je korigovao naniže svoje prognoze nemačkog privrednog rasta za čitavu 2022. godinu i sada očekuje plus od 1,2 procenta.

To je 0,8 odsto manje nego što je predviđano u martu.

Rat u Ukrajini, navodi ARD, pogoršava probleme koje je Nemačka privreda imala i pre toga, rast cena energije i stalne smetnje u snabdevanju opterećuju industriju.

Za razliku od nemačke, španska i francuska ekonomija beleže rast, čak i veći nego što se očekivalo.

U Španiji je bruto domaći proizvod porastao za 1,1 odsto - zahvaljujući visokom nivou investicija i snažnom porastu potrošnje.

Francuska je zabeležila blaži rast u istom periodu - za 0,5 odsto, takođe zahvaljujući potrošnji, ali i spoljnoj trgovini.

Ukupno je privreda u evro-zoni je u proleće i pored rekordne inflacije i rata u Ukrajini "imala bolji rast nego što se očekivalo".

Bruto društveni proizvod se u zemljama sa zajedničkom valutom između aprila i juna poboljšao za 0,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Zavod za statistiku Evropske unije Evrostat.

Javni servis ARD piše da privredu u evro-zoni opterećuje visoka inflacija, koju podstiče rat u Ukrajini, a poslovna klima se pogoršava.

Inflacija u evro-zoni se u julu popela na rekordnu vrednost od 8,9 odsto.

Evropska komisija očekuje za ovu godinu privredni rast od samo 2,6 odsto.

Ukoliko Rusija kompletno zavrne gasne slavine Evropskoj uniji, u drugoj polovini 2022. preti recesija, upozorio je nedavno evropski komesar Paolo Đentiloni.

Ekonomija SAD je u "tehničkoj recesiji"

Ono što su neki ekonomisti i vrhunski bankari nedavno prorekli, sada se dogodilo: ekonomija SAD je u "tehničkoj recesiji", odnosno BDP opada već drugi kvartal zaredom.

U periodu od aprila do kraja juna, BDP je opao za 0,9 odsto.

Ministarstvo trgovine SAD taj pad objašnjava polupraznim stovarištima i smanjenim investicijama preduzeća.

Izvoz i potrošački izdaci privatnih domaćinstava su se, doduše, povećali, ali nisu mogli da kompenzuju nazadovanje na drugim poljima.

Negativnom rastu privrede je doprinela i centralna banka FED sa svojom novčanom politikom.

Da bi suzbila visoku inflaciju, ona je u martu povisila referentnu kamatnu stopu za 2,25 odsto.

To je najbrže povećanje kamata za tako kratko vreme još nezabeleženo u istoriji SAD.