Svijet - Srbija

Novi Baltički gasovod za energetski bezbedniju EU

Učesnici svečanosti složili su se da je uloga Baltičkog gasovoda važna ne samo za stabilno gasno snabdevanje Danske i Poljske već i za „neutralisanje energije kao instrumenta ruske moći”. Evropski komesar za energetiku Kadri Simson smatra da bi „Baltički gasovod” mogao da bude od značajnije pomoći u diversifikaciji gasnog snabdevanja EU i ublažavanju „trenutnih energetskih kriza”.

„Baltički gasovod” nastao je zahvaljujući saradnji kompanija „Gaz sistem” iz Poljske i danskog „Energineta”. Investiciju je podržala i Evropska komisija, koja je ovaj gasovod stavila na listu investicija od prioritetnog značaja za celu EU (2013), a zatim dodelila 267 miliona evra za projektovanje i izgradnju gasovoda. Planiran je ukupni maksimalni kapacitet od 10 milijardi kubnih metara godišnje na pravcima od Norveške do Danske i Poljske, ali i sa oko tri milijarde kubnih metara godišnje od Poljske do Danske. Ukupna dužina gasovoda oko 950 kilometara.

Iako je „Baltički gasovod” pušten u rad, on svoj ukupni kapacitet neće moći da postigne barem do kraja novembra ove godine. Poljsku stranu o tome je obavestio jedan od izvođača radova, danski koncern „Energinet”, obrazlažući to potrebom da se sprovedu bezbednosni testovi terminala za prijem gasa iz Norveške. Naime, sredinom 2021. danski odbor za zaštitu životne sredine i hranu ukinuo je i preispitao dozvolu za izgradnju kopnenog dela gasovoda. „Energinet” je u martu ove godine dobio novu dozvolu za izgradnju gasovoda na ovom području i tek tada je mogao da počne s radom u ekološkoj zoni. U prva dva meseca Poljska će dobijati gas iz danskih resursa, a tokom decembra očekuje se i gas iz Norveške. Poljska gasna kompanija PGNiG saopštila je da će sledeće godine moći da uvozi najmanje 6,5 milijardi kubnih metara gasa iz Norveške, a godinu dana kasnije ukupno oko osam milijardi kubnih metara.

Planovi i izgradnja ovog gasovoda predstavljaju zanimljivu političku temu u Poljskoj u proteklih 20 godina. Za vreme desno-liberalne vlade premijera Ježija Buzeka (2001) PGNiG je potpisao ugovore za izgradnju „Baltičkog gasovoda” s danskom kompanijom DONG (prethodnica „Energineta”), kao i sa norveškim kompanijama za izgradnju morskog gasovoda do Poljske. U predizbornoj kampanji 2001. gasni sporazum s Dancima i Norvežanima žestoko su kritikovali političari levičarske opozicije, koji su, nakon izborne pobede, odustali od ovog projekta. Vlada na čelu sa strankom Pravo i pravda (PiS) tokom 2007. obnovila je projekat „Baltičkog gasovoda”, a PGNiG kupio prva gasna polja u Norveškoj. Međutim, nakon sloma nekoliko skandinavskih finansijskih konzorcijuma (2009) planovi su opet odloženi, sve do 2015. i povratka PiS na vlast u Poljskoj. Desničarski kabinet Beate Šidlo u realizaciji projekta oslonio se na njegove idejne tvorce Pjotra Najmskog i Pjotra Voznjaka, što se kasnije pokazalo kao potez od ključnog značaja za uspešno okončanje projekta.

Vlada Moravjeckog sredinom ove godine smenila je Najmskog iz energetskog sektora, usled sukoba izazvanog vladinom prodajom PGNiG državnom naftnom koncernu „Orlen”. Bez obzira na to, poljski predsednik Duda odlikovao je Najmskog Ordenom belog orla, najvišim državnim priznanjem za zasluge. Inače, u poljskoj javnosti nepodeljeno je mišljenje da je ovaj naučnik i energetski ekspert najznačajniji za realizaciju ovog projekta, koji mnogi smatraju najvažnijom energetskom investicijom u Poljskoj u poslednjih nekoliko decenija. Najmski, inače, smatra da će cena norveškog gasa biti formirana po tržišnim uslovima, ali da će se tek videti prednosti nabavke gasa iz „politički bezuslovnih izvora”. S druge strane, ovaj stručnjak ocenjuje da treba razumeti energetsku poziciju Mađarske prema Rusiji, jer je ona „bez alternative, a gas joj je potreban za razvoj ekonomije”.