Svijet - Srbija

Objavljen plan izgradnje evropskog koridora za zeleni vodonik

Cevovod, kojim bi se obnovljivi vodonik transportovao iz Portugalije do španskog grada Saragose i od luke Barselona do Marseja, imaće kapacitet 2,0 miliona tona godišnje i biće spreman do kraja decenije, navodi Rojters. „Vodonik će promeniti istoriju Evrope”, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za novinare s liderima Portugalije, Španije i Francuske u lučkom gradu Alikanteu, u jugoistočnoj Španiji.

Podvodni cevovod Barselona-Marsej prvobitno je trebalo da  transportuje prirodni gas, ali je Španija odustala od tog kapaciteta kako bi obezbedila finansiranje EU. Odluka da se ovaj projekat nastavi usledila je zbog energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, koja je ubrzala evropske planove za jačanje obnovljive energije kao alternative ruskom gasu. Lajenova je navela da EU ima za cilj da proizvodi 10 miliona tona zelenog vodonika do kraja decenije i da uvozi još 10 miliona tona. „Vodonik je za Evropu faktor preokreta igre. Želimo da vodonik bude centralni deo našeg energetskog sistema na putu ka klimatskoj neutralnosti”, rekla je fon der Lajen.

Dodala je da je EU već učvrstila vodonično partnerstvo s Egiptom i da je u pregovorima s Marokom i drugim zemljama južnog Mediterana o kupovini zelenog vodonika u narednim godinama. Španski premijer Sančez je rekao da bi sredstva EU mogla da pokriju polovinu troškova tog ogromnog infrastrukturnog projekta. Cevovod bi trebalo da bude u funkciji do 2030. i da transportuje 10 posto celokupnog vodonika koji se troši u EU, dodao je on.

Portugalski premijer Antonio Kosta je ocenio da je ovo korak napred, kojim se dodaje još jedan novi izvor energije Evropi. „Ovo menja stvari na Iberijskom poluostrvu jer mi necćemo biti uvoznici energije; mi ćemo biti proizvođači i izvoznici u ostatak Evrope”, rekao je Kosta. Fon der Lajen se složila njegovim mišljenjem, rekavši: „Iberijsko poluostrvo će postati jedno od glavnih energetskih čvorišta Evrope”. Francuski predsednik Emanuel Makron je naveo da ovaj projekat nije samo dobar za životnu sredinu, već će pomoći da evropska industrija postane konkurentnija, te da će povećati energetsku bezbednost, prenosi Tanjug.