Kineska ekonomija usporava dok se prilagođava štetnoj strategiji nultog kovida i slabljenju globalne potražnje.
Zvanični podaci o rastu za tromesečje od jula do septembra očekuju se sledeće nedelje – ako se druga najveća svetska ekonomija smanji, to povećava šanse za globalnu recesiju.
Cilj Pekinga, godišnja stopa rasta od 5,5 odsto, sada je van dometa, iako su zvaničnici umanjili važnost ispunjenja cilja. Kina je za dlaku izbegla pad u tromesečju od aprila do juna. Ove godine neki ekonomisti ne očekuju nikakav rast, piše BBC.
Kina se možda ne bori s velikom inflacijom poput SAD i Velike Britanije, ali ima drugih problema – najveća svetska fabrika odjednom pronalazi manje kupaca za svoje proizvode, kako u zemlji tako i inostranstvu. Trgovinske napetosti između Kine i velikih ekonomija poput SAD također koče rast, prenosi Index.
A juan je na putu ka najgoroj godini poslednjih decenija jer strmoglavo pada u odnosu na američki dolar. Slaba valuta plaši ulagače, podstičući neizvesnost na finansijskim tržištima. To takođe otežava centralnoj banci upumpavanje novca u privredu.
Sve se ovo događa u vreme kada su ulozi posebno visoki za kineskog predsednika Si Đinpinga – očekuje se da će dobiti treći mandat na Kongresu Kineske komunističke partije koji počinje 16. oktobra, što bi bilo bez presedana u novijoj kineskoj istoriji.
Pa šta je tačno pošlo po zlu?
1. Politika nultog covida izaziva pustoš
Epidemije kovida u nekoliko gradova, uključujući proizvodna središta poput Šenžena i Tijanđina, štete privrednoj aktivnosti u svim industrijama. Ljudi takođe ne troše novac na stvari poput hrane i pića, maloprodaje ili turizma, stavljajući uslužne delatnosti pod pritisak.
Što se tiče proizvodnje, čini se da su fabričke aktivnosti ponovno porasle u septembru, prema Državnom zavodu za statistiku. Uzlet bi mogao biti posledica toga što vlada troši više na infrastrukturu.
Ali, to se događa nakon dva meseca u kojima se proizvodnja nije povećavala. I to je izazvalo pitanja, pogotovo jer je privatno istraživanje pokazalo da je fabrička aktivnost zapravo pala u septembru, što je pogodilo proizvodnju, nove narudžbe i zapošljavanje.
Potražnja u zemljama poput SAD također je opala zbog viših kamata, inflacije i rata u Ukrajini. Stručnjaci se slažu da bi Peking mogao da učini više za podsticanje ekonomije, ali nema mnogo razloga za to dok ne završi sa politikom nultog kovida.
"Nema smisla upumpavati novac u privredu ako se preduzeća ne mogu proširiti ili ljudi ne mogu trošiti novac", rekao je Luis Kuijs, glavni ekonomista za Aziju u S&P global retings.
2. Peking ne čini dovoljno
Peking je priskočio u pomoć – u avgustu je najavio plan vredan 203 milijarde dolara za podsticanje malih preduzeća te razvoj infrastrukture i nekretnina. Ali kineski zvaničnici mogu učiniti puno više u podsticanju potrošnje kako bi se ispunili ciljevi i otvorila radna mesta.
To uključuje veća ulaganja u infrastrukturu, olakšavanje uslova zaduživanja za kupce nekretnina, investitore i lokalnu upravu te poreske olakšice za kućanstva.
"Odgovor vlade na slabost ekonomije bio je prilično skroman u poređenju s onim što smo videli tokom ranijih ekonomskih slabosti", rekao je Kuijs.
3. Kinesko tržište nekretnina je u krizi
Slaba aktivnost nekretnina i negativan sentiment u stambenom sektoru nedvosmisleno su usporili rast. Ovo je teško pogodilo ekonomiju jer nekretnine i druge industrije koje tome doprinose čine do jedne trećine kineskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"Kada je poverenje u stambeno tržište slabo, ljudi nemaju poverenja ni u sveukupnu ekonomsku situaciju", rekao je Kuijs za BBC.
Kupci kuća odbijaju otplatu hipoteka na nedovršene zgrade i sumnjaju da će njihove kuće ikada biti dovršene. Potražnja za novim domovima je pala i to je smanjilo potrebu za uvozom robe koja se koristi u građevinarstvu.
Uprkos naporima Pekinga da podstakne tržište nekretnina, cene kuća u desetinama gradova ove godine su pale za više od 20 odsto. S obzirom na to da su investitori pod pritiskom, analitičari kažu da će vlasti možda morati da učine puno više kako bi vratile poverenje u tržište nekretnina.
4. Klimatske promene pogoršavaju situaciju
Ekstremni vremenski uslovi počinju imati trajan uticaj na kinesku industriju. Jak toplotni talas, praćen sušom, pogodio je u avgustu jugozapadnu pokrajinu Sečuan i grad Čongćing u centralnom pojasu.
Kako je potražnja za klima uređajima naglo porasla, elektroenergetska mreža u regiji koja se gotovo u potpunosti oslanja na hidroenergiju našla se pod pritiskom. Fabrike, uključujući velike proizvođače poput Tesle i Fokskona, koji proizvodi ajfon, bile su prisiljene da skrate radno vreme ili se potpuno zatvore.
Kineski zavod za statistiku objavio je u avgustu da je dobit samo u industriji gvožđa i čelika pala za više od 80 odsto u prvih sedam meseci 2022. u poređenju s istim razdobljem prošle godine. Peking je na kraju pritekao u pomoć sa desetinama milijardi dolara za podršku energetskim kompanijama i poljoprivrednicima.
5. Kineski tehnološki giganti gube investitore
Regulatorni udar na kineske tehnološke gigante, koji već traje dve godine, takođe ne pomaže u izbegavanju krize. Tensent i Alibaba izvestili su u poslednjem tromesečju o svom prvom padu prihoda – Tensentova dobit pala je za 50 odsto, isto kao i neto prihod Alibabe.
Desetine hiljada mladih radnika izgubili su posao, što dodatno povećava krizu radnih mesta. Petina mladih u dobi od 16 do 24 godine je nezaposlena. To bi dugoročno moglo naštetiti kineskoj produktivnosti i rastu.
Ulagači takođe osećaju promenu u Pekingu – neke od najuspešnijih privatnih kompanija u Kini dospele su pod veći nadzor države. Budući da se favorizuju kompanije u državnom vlasništvu, strani ulagači se povlače.
Japanski Softbank izvukao je veliku količinu novca iz Alibabe, dok Berkšir Hatavej Vorena Bafeta prodaje svoj udeo u proizvođaču električnih vozila BYD-u. Tensent je samo u drugoj polovini ove godine povukao ulaganja vredna više od sedam milijardi dolara. A SAD se obračunava s kineskim kompanijama koje se kotiraju na američkoj burzi.
"Neke investicione odluke se odlažu, a neke strane kompanije nastoje da prošire proizvodnju u drugim zemljama", objavio je S&P global rejtings.