Tema - Srbija

I poljoprivrednicima potrebne knjigovođe

Ono što ne moraju lekari, advokati i taksisti i svi koji paušalno plaćaju porez, moraju seljaci. Tako nalaže novi Zakon, po kome će registrovana poljoprivredna domaćinstva morati da vode knjigovodstvo ili iznajme računovođu. Većina poljoprivrednika još ništa ne zna o tome.

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana koji je usvojen pre šest meseci, a čija primena je počela od decembra, registrovana poljoprivredna domaćinstva će morati da vode knjigovodstvo ili iznajme računovođu. Iako je reč o stotinama hiljada domaćinstava, mnogi poljoprivrednici ne znaju ništa o tome. Za razliku od njih, knjigovođama bi to moglo da donese veliki prihod.

Umesto na njivu ili u štalu, poljoprivrednici bi morali i uz kompjuter. Bar tako nalaže novi Zakon koji je na snazi. Ono što ne moraju lekari, advokati i taksisti, svi koji paušalno plaćaju porez, moraju seljaci.

"Došli smo do zaključka da ćemo morati da angažujemo sekretarice koje će trebati da nam odliju jako veliki deo dobiti", kaže Luka Miajlov iz "Polope" gazdinstva Ečka.

"Obrađujem 150 hektara, a ja da sam voleo da idem u školu ne bih bio zemljoradnik, nego da vodim knjige i preračunavam", kaže Milan Staić iz Zrenjanina.

U Srbiji ima približno 400.000 registrovanih domaćinstava, pa bi uključivanje njih u taj sistem doneo biznis knjigovođama vredan nekoliko desetina miliona evra.

"Mi smo u proteklih nekoliko godina izgubili 150.000 registrovanih poljpoprivrednih gazdinstava, oni više ne postoje u registru tako da postoji opasnost da se broj registrovanih zbog te odredbe još više smanji. Takođe postoji verovatnoća da određene premije zemljoradnici ne dobiju ukoliko ne ispune obaveze iz ovog zakona", kaže narodni poslanik i lider Narodne seljačke stranke Marijan Rističević.

Stručnjaci objašnjavaju šta su obaveze poljoprivrednika, mada ne veruju da će to doprineti većoj proizvodnji.

"Teoretski model je dobar, ali praksa to ne može da iznese, jer mi u praksi nismo odradili sve podjednako s jedne i druge strane regulativa je dala svoje, ali praksa da bi to moglo da se sprovede i da se sve skale i lestvice budu povezana i poznata individualnim poljoprivrenicima", kaže Gordana Vukelić iz Beogradske bankarska akademije.

Ipak, Zakon koji je izglasan još u junu pokušaj je decenijskog uvođenja reda u toj oblasti odnosno bolje evidencije domaćinstava koja dobijaju državne subvencije.

"To znači da registrovana poljoprivredna gazdinstva ne mogu biti paušalno oporezovana već moraju voditi knjige, ili po sistemu dvojnog knjigovodstva, ili po sistemu prostog knjigovodstva. Na primer, ako je prosto knjigovodstvo na onom obrascu PK ili ako je dvojno knjigovodstvo da koriste kontni okvir kao i najveća preduzeća srednja ili minimalna preduzeća", kaže privredni savetnik Andrija Jovičić.

Osim obaveze knjigovodstva poljoprivrednici će od 1. januara morati da plaćaju i porez na zemljište bez obzira na to da li je poljoprivredno ili građevinsko po stopi koja ne prelazi više od 0,4 odsto vrednosti te imovine i taj porez određuju lokalne samouprave.