Tema - Srbija

Mlečno govedarstvo u Šumadiji - izazov ili sigurna zarada?

Ivan Jovanović nasledio je porodičnu tradiciju proizvodnje mleka u selu Bečevica kod Knića. Za sada se bavi isključivo mlečnim govedarstvom i jedan je od većih proizvođača u opštini Knić. Iako se smanjuje broj domaćinstava sa nekoliko krava, u Šumadiji se istovremeno i dešava da se postojeće štale šire i da se ukrupnjava broj grla.

"Krenuli smo od petnaestak krava, danas imamo preko 80 grla različitih kategorija, ima nešto više od 50 muzara, a ostalo su junice raznih kategorija. Na dnevnom nivou je oko 850 litara mleka, 830 isporučujemo a sa dvadesetak hranimo telad. Može se reći da smo zadovoljni plasmanom, malo je došlo do pada cena u poslednjih par meseci ali sve u svemu smo zadovoljni u odnosu na to kako je nekad bilo. Imamo veću količinu, premije su dobre za mleko, isplaćuju se subvencije po kravi, podignute su sad na 55 000 dinara po grlu. Trenutna cena mleka je 62 dinara plus premija. Mi obrađujemo negde oko pedesetak hektara zemlje što nam nije dovoljno za ovu proizvodnju našu, resto hrane dokupljujemo, koncentrat i seno, a silažu i senažu proizvodimo sa naših njiva", objašnjava Jovanović.

Ivan Jovanović je podigao svoju proizvodnju i kroz kupovinu savremene mehanizacije koja mu dosta olakšava u svakodnevnom radu. Planira i da poveća broj krava kao i da započne tov muške teladi.

"Evo sad pravimo još jednu štalu sa pedeset grla, modernizujemo proizvodnju kako bismo sebi olakšali. Ove godine planiramo da kupimo, kad opremimo novu štalu, miks prikolicu da bi olakšali hranjenje jednom dnevno, a time ćemo i pojačati mlečnost krava. Sve smo nabavili što se može imati na jednom domaćinstvu. Planiramo od naših krava da ostavljamo mušku telad da imamo još neku dodatnu sigurnost i zaradu, eto da ih ostavimo, utovimo i prodamo. Do sada nismo imali mesta ali kada izgradimo novi objekat za 50 još muzara imaćemo mesta još da se proširimo. Mi smo počeli sa nekih 200 litara mleka, pa smo išli na 500 a sada imamo 850 litara dnevno i nastojimo da uvećamo. Time imamo veću cenu mleka a onda i veći obrt novca. Mislim da je isplativije držati više grla, ali naravno kako ko može jer radna snaga je uvek u manjku ali eto mi se mehanizujemo, opremljujemo štale kako bismo olakšali sebi i uvećavamo broj grla kako bismo imali veći profit. Ne može se od ovoga obogatiti ali može pristojno da se živi", smatra Jovanović.

U Šumadiji je prosek broja krava po jednom domaćinstvu 10, a do 30 odsto od ukupnog broja ima dvadeset muzara. Stručnjaci i dalje savetuju da je održivost gazdinstva jedan hektar obradive površine po muznom grlu.

"Možemo da kažemo da je došlo do male hiperprodukcije mleka tako da neke manje mlekare prosto odbijaju od nekih proizvođača mleko tako da smo došli u situaciju cena pada. To je sada malo problem ali to se svake godine događa i ima neki cikličan karakter tako da to nije ništa neuobičajeno i čudno ali to će doći na svoje. Cena mleka je nekada išla do 60 dinara a sada se kreće oko 50, nekad ide i oko 45, mada naravno sve zavisi i od količine i kvaliteta mleka. Onaj koji je imao pet, šest krava u domaćinstvu uglavnom gasi, dok onaj proizvođač koji je imao desetak uglavnom uvećava na 15 do 20 grla tako da je istina da se smanjio broj krava ali u poslednje vreme ne dolazi do daljeg smanjivanja nego ide na to neko preusmeravanje kroz uvećanje grla što je po mom mišljenju za naše područje, područje Šumadije neka brojka koja bi mogla da ima ekonomskog efekta sa jedne strane a sa druge nije previše jer onaj koji ima oko pedeset krava on ipak ima mnogo više posla i mora da ima radnu snagu. Moja preporuka je da je najekonomičnije držati dvadesetak muznih krava", kaže savetodavac za stočarstvo Goran Joksić.

Stručnjaci preporučuju i veću ispašu grla i boravak napolju koji dobro utiče i na zdravlje krava kao i na kvalitet samog mleka. Takođe je primećen i trend tova junadi zbog dobre cene i plasmana na tržište.