Nikl po Srbiji traže četiri firme

Bez autora
Dec 01 2013

Zavod za zaštitu prirode odbio je zahtev firme Srbija nikl koja je tražila dozvolu za istraživanje u parku prirode Mokra gora, gde je zabranjeno svako narušavanje ambijenta. Ipak, za pet drugih zahteva koje su podnele četiri firme, propisao je uslove pod kojima je moguće istraživanje jer se radilo o područjima koja nisu pod zaštitom. Istraživanja nalazišta ove rude je do sada izazvalo burna reagovanja stanovnika na područjima za koje su dodeljene dozvole a dodatno su reakcije nastale u stručnoj javnosti nakon najava ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milana Bačevića da će se novi Zakon o rudarstvu naći pred poslanicima Skupštine Srbije do kraja godine. Naime, donošenje novog zakona upravo se vezuje za liberalnije uslove pod kojima bi moglo da se uđe u istraživanja, a kasnije i eksploataciju nikla, koji jeste dosta skup metal na berzi, ali je, takođe, njegovo vađenje izuzetno štetno za okolinu.

Nikl po Srbiji traže četiri firmeZavod za zaštitu prirode odbio je zahtev firme Srbija nikl koja je tražila dozvolu za istraživanje u parku prirode Mokra gora, gde je zabranjeno svako narušavanje ambijenta. Ipak, za pet drugih zahteva koje su podnele četiri firme, propisao je uslove pod kojima je moguće istraživanje jer se radilo o područjima koja nisu pod zaštitom, saznaje Danas.

Istraživanja nalazišta ove rude je do sada izazvalo burna reagovanja stanovnika na područjima za koje su dodeljene dozvole a dodatno su reakcije nastale u stručnoj javnosti nakon najava ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milana Bačevića da će se novi Zakon o rudarstvu naći pred poslanicima Skupštine Srbije do kraja godine. Naime, donošenje novog zakona upravo se vezuje za liberalnije uslove pod kojima bi moglo da se uđe u istraživanja, a kasnije i eksploataciju nikla, koji jeste dosta skup metal na berzi, ali je, takođe, njegovo vađenje izuzetno štetno za okolinu.

Ministar Bačević je obrazložio da taj zakon treba da otkloni eventualne nesporazume u budućnosti, koje su proizveli postojeći zakoni. Kao primer nesporazuma, Bačević je naveo upravo sporenja u javnosti oko istraživanja nikla na teritoriji Trstenika, za koje je rekao da nije štetno po okolinu i da se obavlja „po potpuno istom postupku kao istraživanje vode“.

Međutim, brzinu kojom će novi Zakon o rudarstvu ući u skupštinsku proceduru ekolozi i profesori rudarstva tumače na različite načine. Saglasni su u tome da je pozadina vezana za istraživanje nikla, što je potvrdio i ministar Bačević.

U nacrtu novog Zakona u rudarstvu u članu 6 piše „Na području koje predstavlja zaštićeni prostor prirode... izvođenje geoloških istraživanja i/ili eksploatacije mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa, moguće je vršiti samo pod uslovima koji se odnose na tu vrstu objekata i radova i propisima kojima su utvrđeni uslovi u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara i eksplozije...“ Ova odredba u potpunoj je suprotnosti sa Zakonom o zaštiti prirode, u kojem se navodi da je eksploatacija u sve tri kategorije zaštićenih prirodnih dobara - zabranjena.

- Nedopustivo je da se istraživanje i eksploatacija nađu u istoj rečenici. To su potpuno različite stvari. Istraživanje nikla jeste bezbedno, međutim, eksploatacija je i te kako štetna po životnu sredinu - tvrde ekolozi, koji smatraju da se novi Zakon o rudarstvu donosi upravo zato da bi ukinuo odredbe Zakona o zaštiti prirode, koji zabranjuje eksploataciju bilo kojih ruda na zaštićenim prirodnim dobrima.

S druge strane, izvori Danasa tvrde i da se u pozadini priče o niklu, prava „bitka“ vodi zapravo oko načina utvrđivanja rudne rente. Ona je prema sadašnjim odredbama bila fiksna, dok bi po novom predlogu zakona trebalo da se utvrđuje svake godine. Istina je da takvo rešenje, na kraći rok, odgovara svakoj aktuelnoj vlasti, jer joj omogućava da od onih koji eksploatišu neki resurs zahvati koliko joj je potrebno. Međutim, stručnjaci ukazuju da bi to unelo neizvesnost u poslovanje, što je za ozbiljne kompanije razlog da ne dođu na tržište Srbije. Predočava se i da pripreme za eksploataciju nekog nalazišta traju između pet i sedam godina a podrazumevaju i visoke troškove i specijalizovanu opremu, pa u investiciju niko neće da uđe ako ne može da upravlja troškovima na dugi rok.

Firme koje se bave istraživanjem, pak, na dobitku su i samim činom dobijanja dozvole, jer ako država odluči da utvrđene rezerve ne eksploatiše, ona je dužna da nadoknadi troškove ispitivanja ležišta. To znači i da će Srbija nikl, o kome se u ovom slučaju najviše govori, čak i u slučaju da ne dobije dozvolu za eksploataciju otkrivene rezerve rude, naplatiti svoj rad. U svakom slučaju izvesno je da će biti na dobitku, jer nisu krenuli „od nule“ s obzirom da su lokacije na kojima bi moglo biti te rude utvrđene još u preliminarnim istraživanjima iz 60-ih godina prošlog veka.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik