Poslanici Skupštine Srbije danas su usvojili novi Zakon o legalizaciji kojim je predviđeno da građani mogu da legalizuju objekte koji su izgrađeni i posle 2009. godine, a imaju rok od 90 dana da podnesu zahteve zalegalizaciju. Zakon predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina, a visinu naknade za bespravno izgrađene objekte utvrđuju lokalne samouprave, koje će moći i da smanje maksimalni rok od 20 godina. Zakonom je predviđena obimnija projektna dokumentacija i vlasnici objekata će imati veće troškove. Lokalne samouprave će po stupanju na snagu zakona utvrditi kriterijume za određivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i uslove pod kojima će se ostvariti umanjenje naknade i način plaćanja.
Poslanici Skupštine Srbije danas su usvojili novi Zakon o legalizaciji kojim je predviđeno da građani mogu da legalizuju objekte koji su izgrađeni i posle 2009. godine, a imaju rok od 90 dana da podnesu zahteve zalegalizaciju.
Zakon predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina, a visinu naknade za bespravno izgrađene objekte utvrđuju lokalne samouprave, koje će moći i da smanje maksimalni rok od 20 godina.
Zakonom je predviđena obimnija projektna dokumentacija i vlasnici objekata će imati veće troškove.
Lokalne samouprave će po stupanju na snagu zakona utvrditi kriterijume za određivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i uslove pod kojima će se ostvariti umanjenje naknade i način plaćanja.
Ustavni sud je proglasio neustavnim deo Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju, pa ubuduće neće država određivati cenu legalizacije već lokalne samouprave.
Gradovi i opštine će moći da propišu umanjenje naknade za vlasnika porodičnog stambenog objekta ili stana u stambenoj ili stambeno-poslovnoj zgradi, koji je izgradnjom ili kupovinom trajno rešavao stambeno pitanje ako vlasnik ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost za stanovanje.
Umanjenje naknade je predviđeno i za vlasnike koji su izvršili opremanje građevinskog zemljišta sopstvenim sredstvima ili sredstvima od mesnog samodoprinosa i to srazmerno učešću u opremanju.
Sa druge strane, objekti izgrađeni ili rekonstruisani na klizištu ili močvarnom zemljištu neće moći da se legalizuju, ako su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta. Takođe, nećemo moći da se legalizuju objekti na površinama javne namene ili zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima, oni koji su suprotni planskom dokumentu.
Zahtev za legalizaciju treba da sadrži geodetski snimak, projekat izvedenog objekta u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja svojine odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, ili dokaz o pravu svojine na objektu, zatim dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i dokaz o uplati administrativne takse.
Do sada su podneti zahtevi za legalizaciju oko 700.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.