Tema - Srbija

Zarada od pšenice 200 miliona dolara

Za deset meseci prodato je brašno i hlebno zrno u vrednosti od oko 200 miliona dolara, što je i najveći izvoz u poslednjih dvadesetak godina. Srbija mora da zadrži svoje mesto u Evropi, odnosno u svetu kada je u pitanju izvoz žita, ističu agrarni analitičari.

Pšenicom je ove jeseni zasejano nešto manje površina nego lane. Zemljoradnici tvrde da je smanjeno interesovanje za gajenje te poljoprivredne kulture zbog niske otkupne cene u vreme i posle žetve. Ipak, prvi put pšenica ima vodeće mesto u izvozu - za deset meseci prodato je hlebnog zrna i brašna u vrednosti oko 200 miliona dolara, što je i najveći izvoz u poslednjih dvadesetak godina.

Povoljne vremenske prilike u vreme setve omogućile su da se pšenica dobro razvije pre pojave snega. Procena je da je tom žitaricom posejano oko pola miliona hektara, što je za pedesetak hiljada hektara manje nego u 2012. godini.

Dejan Nikolić iz sela Krnješevci kaže da je pšenica manje posejana zbog cene koja je u žetvi bila oko 16 dinara po kilogramu.

"Posle žetve cena je pala na 15 dinara po kilogramu. Prošle godine u vreme žetve pšenica je bila 22 dinara", kaže Nikolić.

Veći proizvođači pšenice prodali su samo one količine koliko im je bilo potrebno da dođu do para za dalja ulaganja u zemljoradnju.

"Ove godine sam proizveo 300 tona pšenice, do sada sam pola prodao po ceni od 17 dinara, a za ostalo čekam povoljnije uslove, malo bolju cenu", kaže Petar Petronijević iz Jakova.

Ovih dana cena pšenice je oko 20 dinara za kilogram, tri dinara više nego pre tri meseca.

Jovica Nikolić iz "Graninpeksa" u Beogradu rekao je da je na međunarodnom tržištu u poslednjih mesec dana došlo je do rasta cena tako da je pšenica koja je bila 160 evra po toni utovareno u dunavskim lukama, sada 180 evra.

"U narednom periodu, sagledavajući kretanja na međunarodnom tržištu očekujemo stagnaciju cene pšenice", rekao je Jovica Nikolić.

Prema podacima Produktne berze u Novom Sadu, od početka godine do novembra izvezeno je milion i 270 hiljada tona pšenice i brašna u vrednosti oko 200 miliona dolara.

U toku je izrada strategije razvoja Srbije do 2020. godine. Izvoz žitarica, smatraju agronomi, trebalo bi da bude i dalje na prvom mestu.

Agrarni analitičar Milan Prostran kaže da žita moraju da zauzmu posebno mesto i merama Ministarstva poljoprivrede, odnosno Vlade, žita moraju biti podsticana u izvozu.

"Srbija mora da zadrži svoje mesto u Evropi, odnosno u svetu kada je u pitanju izvoz žita", ističe Prostran.

Zato stručnjaci predlažu da se setva pšenice ustali na 600 hiljada hektara kako bi izvoznici, u prosečnim godinama, mogli da ponude milion tona hlebnog žita.