Novi Carinski zakon počeo je da se primenjuje od 3. maja 2010. godine. Njegova najveća prednost ogleda se u lakšoj carinskoj proceduri koja počiva na pojednostavljenom deklarisanju robe u izvozu i uvozu. Pojednostavljena deklaracija kod uvoza podrazumeva da se roba ne zadržava na granici, što znači da nema troškova skladištenja, već ide pravo u fabrički krug i proizvodne pogone, a carinsku ispravu može da zameni knjigovodstvena isprava. Kada je o građanima reč, ostaju dosadašnja rešenja i to da roba do 100 evra se ne carini, a do 20 evra ako stiže putem pošte. Ako carinik smatra da postoji neki rizik, on može da dođe i pregleda robu u roku od 120 minuta. Ukoliko se u tom vremenu ne pojavi, roba ide dalje u promet. U toj proceduri nema kumulacije carinskog duga i uvoznik je oslobđen plaćanja taksi, u vremenu od sedam dana. Posle toga preduzeće popunjava dopunsku deklaraciju koja sadrži sav dug iz prethodne nedelje.
Novi Carinski zakon počeo je da se primenjuje od 3. maja 2010. godine.
Njegova najveća prednost ogleda se u lakšoj carinskoj proceduri koja počiva na pojednostavljenom deklarisanju robe u izvozu i uvozu. Pojednostavljena deklaracija kod uvoza podrazumeva da se roba ne zadržava na granici, što znači da nema troškova skladištenja, već ide pravo u fabrički krug i proizvodne pogone, a carinsku ispravu može da zameni knjigovodstvena isprava.
Kada je o građanima reč, ostaju dosadašnja rešenja i to da roba do 100 evra se ne carini, a do 20 evra ako stiže putem pošte. Ako carinik smatra da postoji neki rizik, on može da dođe i pregleda robu u roku od 120 minuta. Ukoliko se u tom vremenu ne pojavi, roba ide dalje u promet. U toj proceduri nema kumulacije carinskog duga i uvoznik je oslobođen plaćanja taksi, u vremenu od sedam dana. Posle toga preduzeće popunjava dopunsku deklaraciju koja sadrži sav dug iz prethodne nedelje.
Slobodan izvoz se obavlja u roku od mesec dana, u toku kojeg nema carinskog duga, a zatim se u narednih mesec dana plaćaju svi troškovi. Deklarisanje robe kod izvoza može se obavljati i van radnog vremena i u vreme praznika, uz prethodnu najavu carinarnici.
Uprava carina može da ovlasti izvoznika da sasatavi izvešataj o poreklu robe u skladu sa sporazumom CEFTA, Prelaznim trgovisnkim sporazumom sa EU, Sporazumom o slobodnoj trgovni sa Turskom i EFTOM. To je jedna od najvažnijih novina u ovom zakonu. Ova pogodnost može da se dobije na godinu dana, a ukoliko bude sve kako je dogovoreno, ugovor može da se produži, pod uslovom da firma na vreme plaća sve svoje obaveze i nije imala težih carinskih prekršaja u zadnje dve godine.
Pravo da preuzmu deo carinskih poslova imaju kompanije koje su se do sada u spoljnotgovinskim poslovima pokazale kao pouzdani partneri i koje prethhodno potpišu sporazum sa carinom i tako steknu pravo ovlašćenog izvoznika. Za dobijanje ovog statusa potrebna je provera i poslovnih partnera poput transportera i špeditera.
Novim zakonom predviđene su znatno strožije kazne. Za prekršaje kao što je neprijavljivanje robe i prenos robe van obeleženog graničnog prelaza kazne iznose i do četvorostruke vrednosti same robe, uz istovremeno oduzimanje robe. Za netačno obeležavanje podataka, sa ciljem da se ostvare neke olakšice, takođe se oduzima roba, a za pogrešno deklarisanje, u zavisnosti od težine prekršaja, kazna se kreće od 10.000 do 1,5 miliona dinara. Za lakše prekršaje ona iznosi od 5.000 do 500.000 dinara.