Pad domaće valute i stalni rast cena energenata neminovno će izazvati talas poskupljenja svih proizvoda i usluga na domaćem tržištu, saglasni su proizvođači i trgovci, ali ne preciziraju kada će do toga doći. Od početka godine cena goriva u Srbiji povećana je čak sedam puta, a zbog rastućeg kursa evra na našem tržištu, proizvođači sve teže drže svoje cene na sadašnjem nivou. Od januara do polovine maja osetno je pala prizvodnja i pekarske industrije. Pad prometa ide i do 25 odsto, a u pojedinim mestima u unutrašnjosti i više, što govori o velikoj krizi i besparici. Kupovna moć je toliko smanjena da su pojedine pekare snizile cene pekarskih proizvoda. Vekna može da se kupi od 20 do 40 dinara, zavisno od grada i standarda građana. Hleb je najmanja stavka u potrošačkoj korpi, ali podaci o padu prodaje govore da je ova osnovna namirnica izgleda postala luksuz. Dobavljači su, inače, oprezni, iako postoje realni, opravdani, razlozi za podizanje cena mnogih proizvoda. Oprez je posledica činjenice što teško izlaze na kraj i sa postojećim zalihama robe zbog pada tražnje.
Pad domaće valute i stalni rast cena energenata neminovno će izazvati talas poskupljenja svih proizvoda i usluga na domaćem tržištu, saglasni su proizvođači i trgovci, ali ne preciziraju kada će do toga doći.
Od početka godine cena goriva u Srbiji povećana je čak sedam puta, a zbog rastućeg kursa evra na našem tržištu, proizvođači sve teže drže svoje cene na sadašnjem nivou.
- Ne očekujem da će hleb u Srbiji poskupeti u ovom trenutku, ali korekcije će svakako biti za nekoliko meseci, a sigurno posle žetve - procenjuje Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara Srbije.
Pralica naglašava da je od januara do polovine maja osetno pala prizvodnja i pekarske industrije.
- Pad prometa ide i do 25 odsto, a u pojedinim mestima u unutrašnjosti i više, što govori o velikoj krizi i besparici - kaže Pralica.
Kupovna moć je, dodaje, toliko smanjena da su pojedine pekare snizile cene pekarskih proizvoda. Vekna može da se kupi od 20 do 40 dinara, zavisno od grada i standarda građana. Hleb je najmanja stavka u potrošačkoj korpi, ali podaci o padu prodaje govore da je ova osnovna namirnica izgleda postala luksuz.
Dobavljači su, inače, oprezni, iako postoje realni, opravdani, razlozi za podizanje cena mnogih proizvoda. Oprez je posledica činjenice što teško izlaze na kraj i sa postojećim zalihama robe zbog pada tražnje.
- Zasad nemamo najave dobavljača da će povećavati cene svojih proizvoda zbog poskupljenja goriva - tvrde u kompaniji “Delta Maksi”, u okviru koje posluju trgovinski lanci “Maksi”, “Mini Maksi” i “Tempo”.
I u beogradskoj “Jabuci” takođe ističu da nemaju zvaničnih najava da će dobavljači podići cene svojih proizvoda. A čak i da ih pošalju, prema rečima Milene Radulović, direktora marketinga ove kuće, pitanje je da li bi imali kome tu robu da prodaju.
- Razumljivo je što se proizvođači još preračunavaju, jer promet je sve slabiji i primetno je da građani kupuju samo najosnovnije prehrambene proizvode - kaže Radulovićeva.
Ni na zelenim pijacama rast evra i poskupljenje goriva nisu se još odrazili na cene povrća i voća. Naime, povećana je ponuda ranog povrća i voća, što je odmah zaustavilo cene, a neke i oborilo. U odnosu na proteklu nedelju, cene su tako neznatno smanjene za pojedini zeleniš, a u odnosu na prošli mesec pale su, u proseku, za 10 do 15 odsto.
Tako mladi krompir i paradajz koštaju od 80 do 120, kupus je od 50 do 70, dok jagode mogu da se kupe za 100 do 150 dinara.
- Bez obzira na pad vrednosti naše valute u odnosu na evro, na pijačnim tezgama će doći do pada cena zbog relativno skromne kupovne moći i slabe tražnje - ukazuje Milan Prostran, sekretar Udruženja za agrar Privredne komore Srbije.
- Sniženju cena povrća i voća svakako će doprineti i sezonski uticaj, jer u većim količinama pristižu na pijace iz naših povrtnjaka.
Skuplje - jeftinije
U prva četiri meseca ove godine, u odnosu na isti period lane, hrana je pojeftinila u proseku za 0,9 odsto. Sveže meso je jeftinije za 4,7 odsto, riba za 4,6, ulja i masti za osam odsto, dok su mleko, sir i jaja pojeftinili za 0,8 odsto.
Istovremeno, u ovom periodu zbog rasta akciza statistika beleži više cene pića za 4,1 odsto. Kafa, čaj i kakao skuplji su za 4,5 odsto, a kristal-šećer, džem i med za 2,6 odsto.