Trgovina - Srbija

Čistoća po dubini džepa

Prema statistici za osnovnu ličnu i kućnu higijenu, deterdžente, paste za zube, šampon, sapun, toaletni papir odlazi mesečno oko 1.200 dinara. Ili oko 12 evra.

Kada bi se uz pomenute, napravila i “korpa” dekorativne hemije i kozmetike, sa kremama, lakom i balzamom, trebalo bi oko 4.500 dinara.

Inače, za poslednjih godinu dana cene kućne hemije, uglavnom domaćih proizvođača, porasle su za pet do 15 odsto, i pored toga opet su konkurentnije od uvoznih bar za petinu.

- Domaći prašak u standardnom pakovanju od tri kilograma košta 385 dinara, dok standardno pakovanje inostranog deterdženta valja izdvojiti oko 100 dinara više - kažu u trgovinskim lancima. - Upravo je cena razlog što raste prodaja naših proizvoda, jer “duel” košta 385 dinara, “meriks” 386 dinara, dok recimo, ista količina “tajda” košta oko 456 dinara, a “arijel” 485 dinara. Zato se veliki broj potrošača, usled manjih zarada preorijentisao na jeftinije deterdžente, sapune i šampone...

- Ispitivanja kvaliteta domaćeg praška pokazuju da domaće fabrike svoje proizvode prave isključivo od uvoznih sirovina, kao i inostrane, koje ovu robu plasiraju na naše tržište - kaže Stevan Blagojević, rukovodilac projekta za istraživanje sa Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu.

Blagojević dodaje da ne postoji značajna razlika u kvalitetu domaćih i uvoznih deterdženata, kada je reč o jeftinijoj ili skupljoj “premijum” klasi. Izuzev u ceni. Skuplji deterdžent, naš ili strani, podrazumeva veći procenat enzima i tenzida čime se postiže daleko bolji efekat pranja, nego recimo kod jeftinijih.

- U prvom kvartalu ove godine, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda porasla je za 4,4 odsto - kaže Vekoslav Šošević, sekretar za hemijsku industriju pri PKS. - Svakako, tome je doprinela i veća potrošnja ovih artikala.

Inače, u prva tri meseca ove godine izvezeno je hemijske robe u vrednosti od 331 milion dolara, što je za 28,4 odsto više nego u isto vreme lane. Istovremeno, u ovom periodu uvoz je bio dvostruki veći - 718 miliona dolara, osam odsto više.

Potrošnja i uvoz

U Srbiji se, prema poslednjim podacima, godišnje potroši po stanovniku 9,2 kilograma praškastih deterdženata, odnosno ukupno oko 67.500 tona. Nešto ispod polovine domaćih potreba se, po rečima Blagojevića, uvozi iz Rumunije i Češke i to uglavnom deterdženti “arijel”, “tajd” i “bonuks”. Inače, poslednjih godina pada uvoz detrdženata, a od 2006. smanjen je za 25 odsto.