Trgovina - Srbija

Hrana iz BiH, kod zubara u Bugarsku

Vreme masovnih šoping tura u potrazi za jeftinijim životnim namirnicama u zemljama u okruženju je definitivno iza nas.

Ipak, garderoba je sigurno jeftinija u vreme praznika i to u zemljama članicama EU, cigarete su ubedljivo najjeftinije u Srbiji, baš kao što je benzin najskuplji.

Zbog toga meštani pograničnih mesta često nadnice zarađuju kod suseda, popravljaju zube ili idu u nabavke u vreme akcija po megamarketima kod komšija.

Dilemu da li je roba široke potrošnje jeftinija u Srbiji ili Republici Srpskoj teško je precizno razrešiti s obzirom da u obe države, koje graniči Drina, postoje određeni proizvodi zbog kojih vredi preći na drugu stranu reke. Otvaranjem trgovačkih megamarketa u Zvorniku i Bijeljini, Lozničani, ali i žitelji drugih mesta s desne obale Drine, redovno su počeli da odlaze u ova mesta ne samo po gorivo nego po ostale potrepštine.

U proseku, ušteda nije mogla biti veća od dvadesetak procenata, ali povraćaj PDV-a, koji u Republici Srpskoj iznosi 17 odsto, primamljiva je varijanta za očuvanje kućnog budžeta.

"Pored jeftinijeg goriva, odlaskom u neki od bijeljinskih megamarketa, moguće je uštedeti nešto para, ali njih najčešće potrošimo u restoranu. Tako spojimo kupovinu i izlet jer obično vikendom odlazimo u kupovinu", kaže Mladenka Đelić iz Loznice, dodajući da barem dva puta mesečno kupuje u Bijeljini.

Ono što žitelji Kozluka, Roćevića ili Glavičice vide kao povoljnost u Srbiji to je veći asortiman robe u lozničkim radnjama pa zbog toga često dolaze po garderobu, obuću ili suhomesnatu hranu. Kupovinu u pograničnom delu Republike Srpske posebno olakšava prihvatanje svih valuta, kako evra i konvertibilnih maraka tako i dinara.

Vojvođani po robu idu u Mađarsku

Ukidanje viznog režima najviše koristi donelo je Subotičanima. Oni koji često odlaze u nabavku preko granice kažu da najviše kupuju slatkiše, suhomesnate proizvode, firmiranu odeću i obuću. Iskusni šoping putnici tvrde da u Mađarskoj treba izbegavati ribu i junetinu, jer je skuplja nego kod nas, ali zato piletina staje svega polovinu ovdašnje cene.

Subotičanka Ana Stantić barem jednom mesečno odlazi u Mađarsku. "Obično nas ide četvoro kako bismo podelili troškove goriva. Preko interneta se informišemo kada su akcije, a na iznose preko 42.000 forinti dobija se i povrat poreza u visini od 15 do 25 odsto u zavisnosti od vrste proizvoda. U početku sam išla kako bih kupovala namirnice i garderobu članovima porodice i sebi, ali sada ponešto i prodam", kaže ona.

U komšiluku, dodaje, ima pravih rasprodaja i sniženja po megamarketima. Mađari istovremeno dolaze na subotički buvljak da bi obnovili muzičku kolekciju piratskim nosačima zvuka.

Srbi idu u nadnicu u Hrvatsku

"Daleko je to od onoga što smo imali pre tri godine. Sad uđe poneko iz Hrvatske da kupi cigarete, ponekad pivo ili sokove", kaže prodavačica u marketu COOL, udaljenom stotinak metara od graničnog prelaza u Bačkoj Palanci. Svega tri kilometra od ovog mesta udaljen je gradić Ilok u Hrvatskoj oko koga su velike površine pod vinogradima.

Palančani kažu da naši građani najviše u Hrvatskoj prodaju svoj rad jer je nadnica za rad u poljoprivredi oko 150 kuna, a to je 20 evra, a više zarade oni koji režu vinovu lozu. Naši još u Hrvatskoj kupuju i lož-ulje koje pokreće traktore, a oko 40 posto je jeftinije nego na našim pumpama.

Kupci iz Hrvatske dolaze po nameštaj i cigarete koje su u Srbiji duplo jeftinije. U Bačkoj Palanci, ali i u Bogojevu koje se graniči sa Erdutom u Hrvatskoj naši preduzetnici i zanatlije imaju dosta mušterija "s one strane". Tako su vulkanizerske, frizerske, zubarske, mehaničarske i slične usluge za oko 20 posto jeftinije u Srbiji.

Kod zubara i očnog lekara ide se u Bugarsku

Vreme masovnih šopinga u Bugarsku definitivno je prošlo, mada je "prekogranična trgovinska saradnja" i dalje vrlo živa. Pogotovo subotom kada je pijačni dan. Tada oko pijaca u Pirotu ima dosta prodavaca iz susedne Bugarske koji kupcima iz ovog kraja nude jeftin donji veš, trenerke, pidžame, krpe, stolnjake, odeću...

A Bugari u marketima, prodavnicama i mesarama u Pirotu kupuju mleko i mlečne proizvode, zejtin, suhomesnate proizvode, "plazma keks", cigarete koje su kod njih jako skupe, ali i krompir i luk i druge poljoprivredne proizvode.

Robert Ilić iz Pirota povremeno putuje u Bugarsku i kaže da su cene uglavnom iste. "Kućna hemija je tamo jeftinija i do 15 posto, ali samo na akcijama vikendom. U cenama garderobe nema neke velike razlike. Kod nas su jeftiniji mlečni proizvodi, a bela tehnika je skuplja u Bugarskoj", kaže Ilić.

I dalje je jeftinija koža, a posebno usluge zubara i očnih lekara. "Za 100 evra nas troje iz porodice obavili smo pregled kod očnog lekara i kupili vrlo kvalitetne firmirane naočare. Sve to možete završiti u jednom danu", objašnjava jedan Negotinac.

Za sve koji planiraju da putuju u Bugarsku obaveštenje da taksi vožnja od graničnog prelaza Bregovo do Vidina i nazad košta 30 leva (15 evra).

Rumunima jeftinije da kupuju u Srbiji

U iščekivanju ulaska Srbije u Evropsku uniju, Kladovo je na neočekivan način postalo stecište komšija iz Rumunije. Stanovnici susednog Turn Severina već su stvorili naviku da jednom do dva puta mesečno dođu u Kladovo na ceo dan, gde, uglavnom u hipermarketu, pazare prehrambene namirnice i kućnu hemiju, a zatim porodično ručaju u nekom od kladovskih restorana.

Prema evidenciji carinskih službi, preko graničnog prelaza Đerdap, u Srbiju mesečno uđe oko 15.000 Rumuna. Pazarni dan je subota i tada se u gradiću sa desetak hiljada stanovnika sjati barem 500 Rumuna.

Trgovci u Kladovu rumunskim kupcima za kupovinu preko 150 evra, s obzirom na to da roba završava preko granice, odobravaju i popust za iznos PDV. Međutim, kako kažu, za razliku od perioda pre dve godine, sada je već retkost da pazar premaši 100 evra. Poznavaoci prilika u Rumuniji tvrde da je, u stvari, jako mali broj Rumuna platežno sposobniji od naših ljudi, budući da je prosečna plata u Rumuniji svega 240-280 evra.