Izdaci za ličnu potrošnju u Srbiji, koja podrazumeva kupovinu hrane, plaćanje komunalija i ostalih usluga iznose 40.056 dinara, od čega je najveći izdatak za hranu - 41,5 odsto. Za razliku od nas, za hranu u Evropskoj uniji (EU) odlazi u proseku 16 odsto ukupnih prihoda, a u Srbiji su ti troškovi bezmalo tri puta veća, jer su za toliko manja i naša primanja. Najveći deo zarada i dalje odlazi na kupovinu hrane i pića, što pokazuje da je hrana kod nas i dalje veoma skupa za prosečan džep potrošača - najčešći je komentar srpskog kupca. Srpska domaćinstva su u drugom tromesečju 2010. godine, mesečno raspolagala, u proseku, sa 46.156 dinara, što je za oko 10 odsto manje nego lane. Visok udeo u izdacima za hranu, koji na našem tržištu varira već godinama između 39 i 41 odsto, ekonomisti objašnjavaju nesrazmerom između prosečnih primanja i cena životnih namirnica.
Izdaci za ličnu potrošnju u Srbiji, koja podrazumeva kupovinu hrane, plaćanje komunalija i ostalih usluga iznose 40.056 dinara, od čega je najveći izdatak za hranu - 41,5 odsto, pokazala je Anketa o potrošnji domaćinstava u Srbiji, koju je sproveo Republički zavod za statistiku.
Za razliku od nas, za hranu u Evropskoj uniji (EU) odlazi u proseku 16 odsto ukupnih prihoda, a u Srbiji su ti troškovi bezmalo tri puta veća, jer su za toliko manja i naša primanja.
- Najveći deo zarada i dalje odlazi na kupovinu hrane i pića, što pokazuje da je hrana kod nas i dalje veoma skupa za prosečan džep potrošača - najčešći je komentar srpskog kupca.
Srpska domaćinstva su u drugom tromesečju 2010. godine, mesečno raspolagala, u proseku, sa 46.156 dinara, što je za oko 10 odsto manje nego lane.
Nesrazmerno
Visok udeo u izdacima za hranu, koji na našem tržištu varira već godinama između 39 i 41 odsto, ekonomisti objašnjavaju nesrazmerom između prosečnih primanja i cena životnih namirnica.