Trgovina - Srbija

Smanjen spoljnotrgovinski deficit na 3,9 milijardi dolara

Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, spoljnotrgovinski deficit Srbije u period januar-jul 2010. godine bio je 3,91 milijardi dolara, što je 10,9 posto manje nego u istom periodu lane.

Srbija je od januara do jula izvezla robu u vrednosti od 5,26 milijardi dolara, što je 16,5 posto više nego u istom periodu prošle godine, a uvezla za 9,17 milijardi dolara, što je povećanje od tri posto.

Pokrivenost uvoza izvozom, iznosila je 57,4 posto i veća je nego pokrivenost u istom periodu 2009. godine, kada je iznosila 50,7 posto.

U prvih sedam meseci Srbija je imala značajnu stopu rasta izvoza, što je pre svega, rezultat izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i izvoza poljoprivrednih proizvoda. To ohrabruje da će se pozitivne tendencije nastaviti, s obzirom na značaj ovih proizvoda u strukturi našeg izvoza.

Na rezultate izvoza i uvoza u ovom periodu određeni uticaj su imali depresijacija dinara i pad domaće tražnje, koji su stimulisali izvoz i učinili da brže raste od uvoza.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije, pojedinačno, bili su Italija sa 613,6 miliona dolara, Bosna i Hercegovinasa 586 miliona i Nemačka sa 568,9 miliona dolara.

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Ruska Federacija sa 1,15 milijardi dolara, Nemačka - 976 miliona dolara i Italija - 819,3 miliona dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije - više od polovine ukupne razmene.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH i Makedonijom, a najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 722,1 milion dolara, što je rezultat, uglavnom, izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Od januara do jula 2010. godine najveće učešće u izvozu imali su gvožđe i čelik - 540 miliona dolara, obojeni metali - 387 miliona dolara, električne mašine i aparati - 297 miliona dolara, povrće i voće - 253 miliona dolara i žitarice i proizvodi od njih - 252 miliona dolara.

Najveće učešće u uvozu imali su nafta i naftni derivati - 766 miliona dolara, prirodni gas - 614 miliona dolara, obojeni metali - 354 miliona dolara, električne mašine i aparati - 336 miliona dolara i gvožđe i čelik - 333 miliona dolara.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima visoko učešće u ukupnom uvozu od 17,8 posto.