Trgovina - Srbija

Zastava radnicima deli inventar

Radnicima koji nisu prešli u FAS dozvoljeno je da iz kancelarija stare fabrike iznesu sav inventar i nameštaj koji mogu da ponesu.

Grejalice, ventilatori, telefoni, saksije i knjige koje radnici uzmu iz FAS-a se ne plaćaju, dok je za stolove, stolice i ormane cena simbolična.

Iako je proizvodnja punta obustavljena na dve nedelje u kompaniji „Fijat automobili Srbija“ radnici već desetak dana sakupljaju stari nameštaj, jer fabriku treba “očistiti od loma i pripremiti za dolazak novih tehnologija”.

Na stotine radnika „Zastave“ koji su ostali bez posla u FAS-u sakupljaju poslednje „mrvice“ samoupravnog taloga, uspomene na doba kada je u fabrici radilo 30.000 „proletera“ i kada se, umesto sadašnjih petnaestak hiljada, godišnje proizvodilo i po 200.000 automobila.

Iz fabričkih kancelarija polako nestaju telefoni, grejalice, saksije sa fikusima i muškatlama koje su službenice, posle prve jutarnje kafe, redovne zalivale i godinama se brinule da listovi ne požute i uvenu.

Iznose se i knjige iz biblioteke. Malo ko zna da je u bibliotečkom fondu stare fabrike bilo pohranjeno na hiljade zanimljivih naslova, ne samo iz oblasti mašinske struke i automobilskih tehnologija. Bilo je tu i beletristike i knjiga sa istorijskim sadržajem.

Grejalice na leđa, telefone pod mišku

Radnicima „Zastave“ koji nisu prešli u FAS, a takvih je više od 1.500, omogućeno je da iz stare fabrike iznesu sve što mogu da ponesu. Ta „privilegija“ je uskraćena njihovim dojučerašnjim kolegama, koje je „Fijat“ angažovao za platu od 250 evra.

Ponegde obijeni, ali i dalje u funkciji, stolovi i stolice, bez kojih je bilo nemoguće zamisliti kancelarije iz vremena sedamdesetih godina prošlog veka, tovare se na automobilske prikolice.

Rolo ormani, u kojima su se pola veka brižljivo razvrstavali platni spiskovi, obračuni i drugi važni dokumenti, prevoze se traktorima i malim kamionima. Grejalice mogu da se uprte na leđa, a telefoni stave pod mišku.

Na parkingu Instituta, tehnološkog srca fabrike na umoru, male dizalice dovoze poslednje ostatke fabričkog nameštaja i zastarele opreme. Table za crtanje, na kojima su „Zastavini“ inženjeri probdeli dane i noći projektujući nova tehnološka rešenja, sada više nikom ne trebaju.

“Stara tehnologija ide u 'koš', biće uneta nova. Valjda kompjuteri. Pa, ko zna da radi na njima, nek izvoli. Moje je odzvonilo, odzvonilo je i starim tablama za crtanje. Tako i treba da bude, samo ovo novo da zaživi”, kaže inženjer Vladimir Ivković, tovareći na automobilsku prikolicu metalne okove za industrijske stalaže.

Dragutin Jelić, nekada službenik u Nabavci, sada bez posla i sa 60 odsto plate, poneo je kući dve kvarcne grejalice. Njegov kolega iz iste službe, inženjer Vladimir Katanić, uzeo je dve knjige iz biblioteke o kompjuterima.

“Položio sam sve ispite i prošao sve testove, ali me nisu primili. U Zastavu nisam uneo ništa osim svog znanja i ambicije da napredujem. Novim poslodavcima to, izgleda, nije trebalo. Zato sada iznosim samo ove dve knjige, da ih čitam kao „neradnik“”, komentariše inženjer Katanić.

Rolo ormari za sto dinara

Radnici obezbeđenja, uredno raspoređeni po portirskim kućicama, objašnjavaju proceduru propisanu za iznošenje nameštaja i opreme iz fabrike.

“Sve što ima inventarski broj, stolovi, stolice, ormani, mora da se plati. Cena je simbolična, od sto do hiljadu dinara, i zato je interesovanje veliko. Ono što su radnici doneli sami u fabriku, možda neka grejalica, saksija ili ventilator, to se ne plaća i mogu da uzmu i odnesu kući”, kaže čuvar na kapiji kod „Šest topola“.

U novu „Fijatovu“ fabriku više ne može da se uđe kao nekad u „Zastavu“. Neophodna je prethodna najava i odobrenje nekog iz poslovodstva, ali takve saglasnosti se retko dobijaju. Ipak, saznajemo da građevinci iz čitave Srbije uveliko rade na novom izgledu proizvodnih pogona.

Menjaju se stari drveni podovi i umesto njih postavljaju plastificirane obloge, skidaju se i podižu krovovi, kreče se i proširuju kancelarije.

Proizvodnja novog modela najavljena je za sredinu, odnosno kraj 2011. Do tada stara „Zastava“ mora da postane nova fabrika, kompanija u kojoj će raditi oko 2.500 radnika i koja će ponovo proizvoditi 200.000 vozila godišnje.

Naravno, sa novim ljudskim resursima i savremenom opremom, bez koje je nezamisliv tehnološki napredak i hvatanje koraka sa razvijenim svetom.