Fabrika za preradu životinjskog otpada "Žibel" u Bačkoj Topoli prva je te vrste u Srbiji koja je dobila izvoznički broj za plasman proizvoda na tržište Evropske Unije. Prve količine produkata dobijenih preradom klaničnog otpada - tehnička mast, mesno koštano brašno i brašna od perja - već sredinom oktobra bi mogle da se nađu na tržištu Mađarske i Slovačke. Ovih dana su zahtevi za izvoz pred nadležnim državnim organima, a sa kupcima iz tih zemalja već postoje predugovori. Očekuju se dobri izvozne rezultate, jer su "Žibelovi" produkti kvalitetom i cenom konkurenti na inostranom tržištu. Reč je o proizvodima koji se koriste kao komponente za hranu za kućne ljubimce, u sektoru u kojem je stroga kontrola, a da se zadovoljavaju najviši standardi u toj proizvodnji potvrdili su i predstavnici dve najveće kompanije - 'Mars' i 'Nestle', koji su obilazili fabriku...
Fabrika za preradu životinjskog otpada "Žibel" u Bačkoj Topoli prva je te vrste u Srbiji koja je dobila izvoznički broj za plasman proizvoda na tržište Evropske Unije, izjavio je danas Tanjugu direktor tog preduzeća Željko Stanić i najavio skori početak izvoza.
Prema njegovim rečima, prve količine produkata dobijenih preradom klaničnog otpada - tehnička mast, mesno koštano brašno i brašna od perja - već sredinom oktobra bi mogle da se nađu na tržištu Mađarske i Slovačke.
"Ovih dana su naši zahtevi za izvoz pred nadležnim državnim organima, a sa kupcima iz tih zemalja imamo predugovore", kazao je Stanić i dodao da očekuje dobre izvozne rezultate, jer su "Žibelovi" produkti kvalitetom i cenom konkurenti na inostranom tržištu.
"Reč je o proizvodima koji se koriste kao komponente za hranu za kućne ljubimce, u sektoru u kojem je stroga kontrola, a da zadovoljavamo najviše standarde u toj proizvodnji potvrdili su i predstavnici dve najveće kompanije - 'Mars' i 'Nestle', koji su obilazili fabriku", rekao je Stanić.
On je naveo i da je u toku uvođenje linije sa programom za razvrstavanje sirovina, koja će biti završena krajem naredne godine.
Istovremeno se gradi i kotlarnica, koja će kao energent koristiti alternativni izvor energije - tehničku mast, čime bi bio zatvoren krug energetske nezavisnosti fabrike.
Vrednost te investicije je 500.000 evra i očekuje se da će biti završena u januaru sledeće godine.
Stanić je takođe ukazao da su kapaciteti srpskih kafilerija otvorenog tipa veći od priliva sirovina, pre svega zbog smanjivanja stočarske proizvodnje i neuređenosti tog tržišta. On je naveo da bi samo fabrika u Bačkoj Topoli mogla da pokupi i preradi svu tehničku mast u zemlji, kao i da su kapaciteti "Žibela" za preradu perja popunjeni tek 20 odsto, dok se linije za preradu "mekog otpada" koriste tek oko 50 procenata.