Lou kost kompanije polako otvaraju sve evropske destinacije za građane Srbije, delom direktno iz Beograda, delom preko Temišvara i Sofije. Iako je najkomfornije putovati iz Beograda, nisu bauk ni letovi niskotarifnim firmama iz Temišvara i Sofije. Do ova dva grada se uz malo planiranja i trošak veći za nekoliko hiljada dinara može stići autobusom, vozom ili kolima. Iz Srbije poslednjih nekoliko meseci stranim firmama može da se leti do Budimpešte, Bukurešta, Beča i Ljubljane, a uskoro i do Kopenhagena, Barselone i Madrida. Ali od loukost kompanija trenutno se mogu koristiti usluge samo austrijskog „Nikija“ i to do Beča, a od juna bi mađarski „Vizer“ trebalo da leti do Dortmunda, odnosno od jula do Londona. Prilično tanak izbor kada je reč o niskotarifnim firmama, pa je rezervna varijanta odlazak do Temišvara, Sofije ili Budimpešte i zatim loukosterima do neke evropske metropole, s tim da je glavni grad Mađarske dalek za većinu građana Srbije.
Lou kost kompanije polako otvaraju sve evropske destinacije za građane Srbije, delom direktno iz Beograda, delom preko Temišvara i Sofije.
Iako je najkomfornije putovati iz Beograda, nisu bauk ni letovi niskotarifnim firmama iz Temišvara i Sofije. Do ova dva grada se uz malo planiranja i trošak veći za nekoliko hiljada dinara može stići autobusom, vozom ili kolima.
Iz Srbije poslednjih nekoliko meseci stranim firmama može da se leti do Budimpešte, Bukurešta, Beča i Ljubljane, a uskoro i do Kopenhagena, Barselone i Madrida. Ali od loukost kompanija trenutno se mogu koristiti usluge samo austrijskog „Nikija“ i to do Beča, a od juna bi mađarski „Vizer“ trebalo da leti do Dortmunda, odnosno od jula do Londona. Prilično tanak izbor kada je reč o niskotarifnim firmama, pa je rezervna varijanta odlazak do Temišvara, Sofije ili Budimpešte i zatim loukosterima do neke evropske metropole, s tim da je glavni grad Mađarske dalek za većinu građana Srbije. Iz Temišvara se može „Vizerom“ leteti do Bolonje, Milana, Venecije, Rima, Barselone, Madrida, Valensije, Londona, Pariza i Dortmunda, dok je mnogo veći izbor iz glavnog grada Bugarske jer tamo radi veći broj loukostera.
Do Temišvara i Sofije može se doći autobusom, vozom, avionom, auto-stopom, sopstvenim ili organizovanim prevozom. Voz do Temišvara ide jednom dnevno, putuje pet sati, stiže u, devet uveče, kreće nazad ujutru u šest i karta u oba pravca košta 1.800 dinara. Detalji su bitni jer treba sve uklopiti sa poletanjem i sletanjem aviona. Autobusa do Temišvara iz Beograda nema ali ima do Srpske Crnje koja je na samoj granici, odatle se lako može preko granice, pa zatim na neki voz ili autobus do Temišvara. Karta do Srpske Crnje je oko 1.000 dinara koliko treba izdvojiti i na primer za putovanje do Temišvara iz Kikinde ili Vršca.
Od Beograda do Temišvara ima oko 150 kilometara i desetak do aerodroma, a rastojanje je od Novog Sada za deset kilometara kraće, pa se može razmišljati i o putovanju sopstvenim autom. Za to je potrebna vinjeta od nekoliko evra na ime putarine, ispravan auto i dovoljno benzina u rezervoaru. Auto se može ostaviti na aerodromskom parkingu koji za nedelju dana košta tridesetak evra. Ima privatnih preduzetnika i agencija koje iz Beograda, Pančeva i još nekih mesta voze do Temišvara i nazad. Cena povratne karte kod njih se kreće oko 40 evra. Agencije nude prilično kvalitetnu uslugo od vrata do aerodroma.
Slična kombinacija može se napraviti i sa Sofijom, s tim da je ponuda iz glavnog grada Bugarske veća jer odavde lete skoro sve najveće niskotrafine kompanije: Vizer, Džermanvings, Izidžet, Niki. Povratna karta vozom iz Niša je 1.800 dinara, polazak je dva sata posle ponoći, a put traje pet sati. Toliko vremena je potrebno i za putovanje autobusom ali je karta u oba pravca ukupno 2.400 dinara, a polasci su svakog dana ujutru i popodne. Od Niša do Sofije ima 135 kilometara. I do glavnog grada Bugarske može se doći autom ili u organizaciji neke agencije, a troškovi su malo manji nego u slučaju Temišvara.
Na kraju, treba podsetiti šta su loukost kompanije. Karte za ove prevoznike kupuju se internetom i jeftinije su što je datum polaska vremenski udaljeniji. Kupovinu internetom mogu obaviti u ime klijenta i agencije ali to je skuplje. Glavna prednost niskotarifnih prevoznika su jeftinije karte ali dešava se da i klasični avioprevoznici poput Lufhanze ili Alitalije snižavaju cene kako bi privukle putnike, pa nije na domet s vremena na vreme posećivati i njihove sajtove. Poslednjih nedelja na primer italijanski prevoznik je ponudio veoma povoljne karte iz Budimpešte do Rima i obrnuto.
U avionima lou kost kompanija prtljag se plaća desetak evra po torbi, kao i hrana u avionu. Neki se žale i na udobnost njihovih letelica, ali to su prilično usamljeni slučajevi. Loukosteri obično sleću na manjim aerodromima koji znaju da budu udaljeniji od glavnih destinacija što stvara troškove prevoza do odredišta.