Ideja da vozimo auto-avion, a ustvari "dron" možda i nije toliko daleka koliko se na prvi pogled čini jer ne postoje tehničke prepreke da takvo vozilo već sutra bude na ulicama - odnosno iznad njih. Auto-avion bi bio kombinacija bespilotne letilice i automobila-robota, a čovek ga ustvari ne bi ni vozio, niti bi pilotirao, vozač-pilot bio bi kompjuter.Iako bespilotne letilice, "dronovi", nisu baš omiljeni u javnosti, jer ih ljudi uglavnom vide kao "nosače špijunskih kamera", ni ne shvataju da ustvari mnogi savremeni putnički avioni lete baš uz pomoć "dronova". Tehnologiju bežičnog navođenja koriste svi "Erbasovi" i mnogi "Boingovi" avioni.
Ideja da vozimo auto-avion, a ustvari "dron" možda i nije toliko daleka koliko se na prvi pogled čini jer, kako piše Bi-Bi-Si (BBC), ne postoje tehničke prepreke da takvo vozilo već sutra bude na ulicama - odnosno iznad njih.
Auto-avion bi bio kombinacija bespilotne letilice i automobila-robota, a čovek ga ustvari ne bi ni vozio, niti bi pilotirao, vozač-pilot bio bi kompjuter.
Kako za BBC kaže profesorka aeronautike i astronautike sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu, iako bespilotne letilice, "dronovi", nisu baš omiljeni u javnosti, jer ih ljudi uglavnom vide kao "nosače špijunskih kamera", ni ne shvataju da ustvari mnogi savremeni putnički avioni lete baš uz pomoć "dronova". Tehnologiju bežičnog navođenja koriste svi "Erbasovi" i mnogi "Boingovi" avioni.
Razlog zbog kojeg nećemo voziti mi, ljudi, već će to umesto nas činiti kompjuteri, vrlo je jednostavan - ljudi su u odnosu na kompjutere očajni vozači.
Ljudi, naime, imaju skoro pola sekunde "zadrške" u svakoj, i najbržoj reakciji, na primer kad na ulicu niotkuda "izleti" lopta. Kompjuterima se to ne dešava. A i pola sekunde nekad je pitanje života ili smrti.
Naša saobraćajna mreža - drumska i vazdušna - zapravo će biti bezbednija kad se prebacimo na kompjutersko upravljanje.
Kamingsova ističe da ne postoje tehnološke prepreke za početak drumsko-vazdušnog saobraćaja "letećim automobilima-dronovima". Kako ističe, prepreke su psihološke i kulturološke, jer savremeni čovek nije spreman da se tako lako odrekne automobila.
Kad je reč o proizvodnji, naravno - trebalo bi je unaprediti i smanjiti troškove. Potrebno nam je više robota da bi pravili nove robote i da bi izrada koštala manje, kaže ona.
Da li bi trebalo brinuti da će tako mašine preuzeti svet?
Ne, odgovara Kamingsova - ali, dodaje, razlog za brigu su hakeri i teroristi.
Jedan od projekata na kojem ova profesorka radi je razvoj tehnologije koja bi omogućila svakom letećem robotu da može da odbije bilo kakav napad i da upravlja bez GPS-a ili bilo kakvog spoljnog signala.