Razglednica sa najistočnijeg maldivskog ostrva.
Među više od 1.190 ostrva na Maldivima, ostrvskoj zemlji južne Azije, u Indijskom okeanu, najveća je dilema koje od njih odabrati.
Tamni vilajet. Kakav god da vam je izbor, kajaćete se. Samo zbog toga što ste propustili da vidite još neko od njih, koje ćete morati da ostavite za sledeći put.
U ovoj rajskoj zemlji večitog leta, tirkiznog mora i beskrajnih redova palmi koje se spuštaju niz duge pitome plaže od belog sitnog peska, Bog nije štedeo kada je darovao prirodne lepote. Zato i ne čudi što su Maldivi nekoliko godina za redom najomiljenija turistička destinacija na svetu.
Za one sa dubljim džepom, koji preferiraju luksuz, izležavanje, fensi ambijent, neograničeno jelo i piće po ceo dan, najčešći izbor su rizorti - uglavnom kompleksi luksuznih bungalova, kućica i sojenica na malim uglavnom nenaseljenim ostrvima, smešteni u plićaku peščanih sprudova i okruženi neopisivim plavetnilom okeana.
Ako vam se, pak, ideja odmora ne svodi samo na ždranje i ispijanje koktela po ceo dan (po logici, kad se već platilo, šteta da se ne iskoristi) i volite opušteniju domaću atmosferu, možete odabrati i neki od hotela na naseljenim ostrvima, gde takođe uživate u idiličnom ambijentu i rajskim plažama i upoznajete se i sa lokalnim načinom života.
Ne moram da naglasim kojoj grupi pripadam, ali moj izbor je, između ostalog, pao i na Difuši, ostrvce sa 1200 stanovnika, koje pripada atolu Kafu, severoistočno od prestonice Malèa. Reč je o najistočnijem ostrvu najmanje azijske zemlje, na kojem sunce prvo izlazi.
U toku dana možete ga prepešačiti po nekoliko puta. Dugačko je kilometar, a široko svega dve stotine metara. Praktično je celim svojim obimom okruženo plažama i bogatim rastinjem, koja daje prirodnu hladovinu od neumoljivog sunca. Još samo da zapevate "U senci pod palmama...".
Kućice gde živi lokalno stanovništvo su veoma skromne, prizemne, prilično oronule. Tu su džamija, škola i vrtić. Umesto klupica i stolica, ispred kuća i duž ulica su na mnogim mestima postavljene metalne konstrukcije sa po nekoliko razapetih mreža. Idealno za leškarenje i odmaranje, a vrlo jednostavno i skromno.
Ima nekoliko restorančića, suvenirnica i agencija koje nude razne izlete: od ronjenja oko koralnih grebena, posmatranja i hranjenja ajkula, raža, kornjača, delfina, do pecanja, ronjenja s bocom i raznih drugih morskih aktivnosti.
Postoji i 5-6 malih prodavnica sa hranom i voćem, gde se mogu kupiti papaje, ananasi, zmajevo voće, ili male, dundaste, izuzetno ukusne banane. Nema automobila, a stanovnici se, kad moraju, uglavnom voze mopedima, dok većina hotela koristi električne golf automobile kada prevoze prtljag putnika iz luke. U suštini nijedan od hotela nije više od 300 - 400 metara udaljen od mesta gde ste se iskrcali.
Turista nema previše, pa ste uvek u mogućnosti da nađete svoje mesto pod suncem ili palmom. Ogromna većina ih je iz Poljske, ali ima i Čeha, Italijana, Kineza i nešto Nemaca i Francuza.
Iz Malèa ili direktno sa međunarodnog aerodroma Velana prevoze brzi gliseri. Vožnja traje pedesetak minuta. Može se ići i trajektom koji saobraća iz Malèa i usput staje na još tri ostrva koja pripadaju istom atolu: Himafuši, Huru i Tulusdu. Lep način da se bar baci pogled i na njih, ukoliko se vremenski uklopite, jer trajekt vozi samo jednom dnevno. Do Difušija stiže za oko tri sata.
Dilemu koju plažu najradije da odaberete, rešavate već u prvih sat vremena boravka.
Čovek je proklet, pa i raju nalazi mane.
Naprimer, severoistočne plaže imaju božanstvenu boju mora i predivan pogled na idilično ostrvce sa rizortom prekoputa, ali tu duva vetar i struje su toliko jake da teško da možete opušteno da zaplivate. Svuda je plitko, a ako i uspete da se domognete dubine za plivanje, struja vas nosi poput brze reke. Osim toga, gliseri protutnjaju na tridesetak metara od plaže svakih desetak minuta, pa to ne bi bilo ni preporučljivo. Plaža je za one koji vole da se izležavaju u ležaljkama i povremeno se bućnu u plićak da se rashlade, eventualno odhodaju do ljuljaške u moru za par egzotičnih fotografija za uspomenu i to je to. Mnogima je doduše i to dovoljno.
Jugoistok i krajnji jug su mirniji kada je morska struja u pitanju, ali je plićak takoreći samo do pedlja. Uglavnom samo za vizuelno uživanje.
Zapadna strana je baš prava egzotična uživancija. Nakrivljene palme, beli pesak i mirno more, koje se, u zavisnosti od dubine, pretapa u nestvarne nijanse mlečnog tirkiza i akvamarina. Plićak je i tu, ali posle stotinak metara hodanja, stižete do željene dubine, gde i strastveni plivači mogu da se prepuste uživanju, i gde noge ne dotiču dno.
Tu na Sanset biču, kako mu i ime kaže, uživa se u najlepšim zalascima sunca za horizont.
Uveče u plićaku gledaćete raže kako poput svemirskih brodova plove kroz more. Iz lokalnih restorana im bacaju ribu da ih hrane i prave mali spektakl za goste. Dolaze i ajkule, ne samo raže. Viđala sam one manje, od oko metar, a simpatična Poljakinja iz susedne sobe mi je rekla da se kad sam otišla, pojavila i jedna malo veća.
Na Difušiju nema problema da se zauzme mesto na plaži. Slobodnih stolica ili ležaljki ima gotovo svuda. Mada, čemu ležaljka, kad možete da legnete na meki beli pesak u hladovinu palme i osećate dodir majčice Zemlje.
Ljuljaške ili viseće ležaljke i stolice naći ćete na svakom koraku. Odlazila bih kasno uveče da se, poput deteta, ljuljam na obližnjoj plaži, s pogledom na zvezdano nebo i mesečinu koja se preliva po okeanu. Jedan od trenutaka apsolutne sreće.
Maldivi su destinacija koja je atraktivna u svako doba godine. Puna sezona je od decembra do aprila, kad je vreme najlepše i tad su cene najviše. Međutim, ove sezone su tokom decembra i januara baš padale kiše. U februaru je vreme bilo idealno, temperatura od 27 do 31 stepen. Od maja do oktobra je period monsunskih kiša, kada su padavine češće, pa su i cene niže. Ali i tu može da se prođe odlično s vremenom.
Let do Maldiva ne mora da bude skup. Ima niskobudžetnih aviokompanija koje lete do Malèa preko Abu Dabija, pa egzotično letovanje (ili zimovanje) iz snova, može da se isplanira u sopstvenom aranžmanu i po pristupačnijoj ceni.