Domaći turisti sve više okreću leđa svojoj zemlji. U prva dva meseca ove godine u Srbiji je boravilo 197.112 turista, što je 23 odsto manje nego lane. Statistika je zabeležila pad broja domaćih turista od 28 odsto, a pad stranih gostiju od samo 10 odsto. U januaru i februaru bilo je 132.838 domaćih turista, ali oni su ostavrili 31 odsto manje noćenja u odnosu na isti period prošle godine. Najveći pad zabeležen je u planinskim mestima, jer je u špicu zimske sezone u planinskim centrima bilo za 45 odsto manje gostiju nego lane. Kopaonik je najveći “gubitnik”, jer je tamo broj gostiju bukvalno prepolovljen! Na Kopaoniku je bilo 48 odsto gostiju manje nego lane, na Tari 44, a na Zlatiboru manje od 37 odsto gostiju! Kao jedan od razloga zašto domaći turisti zaobilaze srpske turističke centre je ekonomska kriza i saznanje da je u drugom zemljama ista usluga daleko jeftinija. Takođe, srpski turisti više nemaju vizne prepreke za putovanje po Evropi.
Domaći turisti, sudeći prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sve više okreću leđa svojoj zemlji.
U prva dva meseca ove godine u Srbiji je boravilo 197.112 turista, što je 23 odsto manje nego lane. Statistika je zabeležila pad broja domaćih turista od 28 odsto, a pad stranih gostiju od samo 10 odsto. U januaru i februaru bilo je 132.838 domaćih turista, ali oni su ostavrili 31 odsto manje noćenja u odnosu na isti period prošle godine.
Najveći pad zabeležen je u planinskim mestima, jer je u špicu zimske sezone u planinskim centrima bilo za 45 odsto manje gostiju nego lane. Kopaonik je najveći “gubitnik”, jer je tamo broj gostiju bukvalno prepolovljen! Na Kopaoniku je bilo 48 odsto gostiju manje nego lane, na Tari 44, a na Zlatiboru manje od 37 odsto gostiju!
Kao jedan od razloga zašto domaći turisti zaobilaze srpske turističke centre je ekonomska kriza i saznanje da je u drugom zemljama ista usluga daleko jeftinija. Takođe, srpski turisti više nemaju vizne prepreke za putovanje po Evropi.
- Nas ohrabruje što je veliki broj naših ljudi počeo da putuje u zapadnu Evropu - kaže Goran Petković, državni sekretar za turizam.
- Dugoročno gledano to je dobro, jer stvaraju navike da putuju. Onaj ko jednom otputuje u Budimpeštu i sledeći put u Veneciju poželeće i da vikend provede u nekoj banji, Đavoljoj varoši ili Vršcu. To će otvoriti apetit za putovanja i mi se za to borimo već tri godine, ali to ide sporo.
Ministarstvo ekonomije je i prošle godine pokrenulo akciju subvencionisanja kredita za putovanje po Srbiji, ali je interesovanje domaćih turista bilo zanemarljivo, tačnije niko nije uzeo subvencionisani kredit.
Slovenci se umorili
Većina evropskih zemalja beleži pad broja stranih gostiju, ali je svuda manji od 10 odsto, koliko beleži Srbija.
Daleko više zabrinjava podatak da je u prva dva meseca smanjen broj tradicionalno najbrojnijih gostiju Crnogoraca za 26, a Slovenaca za 23 odsto! Zanimljivo je da Srbija beleži povećanje broja hrvatskih turista za dva odsto, grčkih za sedam, a ruskih za 14 odsto.